Non tanto strettamente l’olmo abbraccia Писац: Саво Бобаљевић
sonet
* * *
Non tanto strettamente l’olmo abbraccia
co’ pampani la vite à torno à torno;
quanto me Clori ad ogni suo ritorno
cinge con le soaui eburnee braccia.
Di gioia alhor par, ch’io mi strugga, ed sfaccia; 5
la bacio, e stringo, e’l crin di fior l’adorno:
crin, ch’à raggi del Sol fa chiaro scorno,
ch’à me sì dolcemente il core allaccia.
Qual dunque. Ma ch’abbaia hor si Licisca?
Che non sia’l lupo? E pure il gregge accolto 10
à l’ombra; io tutto insino ad uno il veggio.
Deh, fosse la mia Clori: e ben lo deggio
creder; ch’ella, perch’io forse impaurisca,
à la sprouista sì m’hebbe un dì colto.
Izvor
Savino de Bobali: Rime amorose, e pastorali, et satire, Aldus, Venetia, 1589, str. 48
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Саво Бобаљевић, умро 1585, пре 439 година.