Neka ti zao človik gizda se u zlobi Писац: Динко Златарић
* * *
PJESAN LXXV
Neka ti zao čiovik gizda se u zlobi;
njegov je tužan vik, ljuta ga smrt kobi.
Malo je sebi drag, a manje druzimi,
pravoga dobra nag s podhibam svojimi.
Svis bije s njime boj, zač ako ubigne 5
od ljudi, nî zatoj da ga Bog ne stigne.
Višnjega gnjiv hrleć na hudih ne ide,
tiho gre: što ckni već gorčiji sve pride,
i da im taki cvil, da živi još mnokrat
okuse pakla dil u kom će uvik stat. 10
A zla se nijednoga ne boji, ni gubi
vik mira tko Boga boji se i ljubi.
Tijem neka zlobnima živit je u nesvis;
još svaki njih ima probavljat uprav bis.
Uzrok zla i dobra sebi je svak na svit, 15
ter slavno ti obra pravednim drumom it,
van koga radosti kako san istraju,
kratke su i dosti zlu svrhu imaju.
Ti slideć pravi put, bićeš drag, žudjen svu
Toli gdje budeš čut proć tebi govor lud, 20
ne haj se riječi tih; znaš, zavis da gnjivna
sveđ reži na dobrih, a zlim ni protivna.
A plata velika dobrim je na nebi,
ku svih moć jezika izrekla vik ne bi,
od koje manji nî poraz taj ki čeka 25
u muci pakljeni zločinca človjeka.
Izvor
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str.208, Zagreb, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
