Ne vim te odkli ja začet jur slaviti:
tolika slava sja od tebe na sviti!
anđelscim vjenačcem birek se s' krunila,
a bilim mjesečcem da s' čelo povila,
iz koga sja zora, a pod njim jak zvizde 5
dva svitla pozora, u kom su sve gizde.
Za sincu i za hlad uzvila s' obrvi,
kako se misec mlad uzvije dan prvi.
Kako da imena zabit mi ne stvoriš,
kad godi rumena tva usta otvoriš? 10
koralj se izgubi i razum Omera,
u kojih cte zubi, dva reda bisera.
Ličce kad s kosama daruješ vesel'ju,
veća je pomama negoli u zel'ju;
gdi na njem procvata ružica rumena, 15
uz koju od zlata lete dva pramena.
Eleni ni Didu ime već ne slovi,
vazela s' Kupidu vlas, kojom ponovi
ljuvene kriposti, ke se svak varuje;
a tvojo' liposti slugom se daruje, 20
tom zgleda obraz tvoj gdi cafti vrh grla
ter vaze: "Nî ovoj - reče - stvar umrla!"
zač vidi u tebi što narav človika
sam da dâ po sebi, ne može dovika.
Ar da je Kasandra, tebe bi slavila, 25
glas je tvoj kalandra od gore i vila,
vjetar ka razbijaš od glasa visinom,
ter more njim zbijaš, da stoji tišinom.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
