5
Ne uzdiši već, ne cvili,
l'jepoto izbrana,
priliko sunčana,
er te s dražim smrt razdili.
raju moj veseli; 5
nu promisli tvoja dika,
kamo 'e množ od ljudi,
ter se daj ne trudi?
er i mala i velika
taj kolje od vika,10
Ku ni blagom ni kreposti
ni drugom kojom moći
nije moć' primoći,
nije prid njom steć' milosti,
da nam taj dug prosti.15
Tiem zamani roniš suze,
kad tebi što ne prude,
a njemu go — — — —
što smrt za se uze,
zaman su već suze. 20
