Miljenko, iz krila moje vil sad bježi,
er ona nemila cvili te, ne tješi.
Čime te celiva medenijem ustima,
srce ti ranjiva, taku vlas ona ima;
pod lijepijem obrazom, znaj, dijete da krije
hudi jed s porazom ljutice od zmije.
Te je ćudi odvijeka da nje su celovi
zla rana bez lijeka i smrtni otrovi.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Иван Бунић Вучић, умро 1658, пре 366 година.
