Megju liepiem sviem vilami
ne ima slike moja vila
draga i mila,
ka kud god bodi,
sve na svit gospodi 5
rajskom l'jepotom
i slavnim životom.
Ka zlatim prami
svies moju zamami.
Kad god pogled svoj obrati, 10
svud se stvara primal'jetje
svud capti cvietje;
ljubav vesela
iz vedra nje čela
moćno sve vlada, 15
i k sebi ukrada,
neg' što se rati
s mnom, da mi moć skrati.
Moć mi može prikratiti,
nu ne volju do vik vika 20
angjeoska slika,
pokli ma zviezđa
kreposna njome da,
i zakon stavi
gorit' nje ljubavi, 25
tim ju dvoriti
hoću vik na sviti.
A neka se ona oholi,
i visoko glavu nosi
kroz zlate kosi 30
čim krepos ima
vezat' me tač njima
i tako tužna
držat' me za sužna
a na me boli 35
vik da se ne boli.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Хорације Мажибрадић, умро 1641, пре 383 године.
