Kad bi me vidila srdašce ovaj vil
koli je ranila čemerno svojom stril,
ufal bih smiljenje ljuveno prijati
a željno cvilenje svršeno parjati;
jer toli pribivam jadovan i tužan,5
pokli se nazivam nje sluga i sužan,
i nebi izrekal tuženja ljuvena,
tužit' se kad bih stal sva moja vremena.
Nu moje ne vidi srce nje ljepota,
kroz toj me plač slidi do svrhe života.10
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Хорације Мажибрадић, умро 1641, пре 383 године.
