Kad Ljubmir uteče od Rakle nemile
da smrtim najpreče prikrati sve cvile,
tad ona ljuvenu stril mlada oćuti
u srcu kamenu, u prsijeh od ljuti.
Tim kliče u vas glas vapiti: "Vaj meni,
gdje pođe na poraz, pastiru ljuveni?
Što činiš, jaoh, sada, moj verni Ljubmire?"
Gora joj hridna da odgovor: umire!
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Иван Бунић Вучић, умро 1658, пре 366 година.
