Jele Šćepanova
Blago tebi, zelena gorice,
Ka se svako lito odmaduješ,
Na godinu i dva i tri puta,
A ja junak nikad i nikada!
Ja sam junak veće ostario; 5
Ja imadem devet kćera mojih.
Sve sam kćere moje razudao,
Sve za bane i za kapitane,
Kćer stariju ostavio za me!
Još me hoće u vojsku carevu! 10
Ali mu je kćerca govorila:
„Ništa zato, babo dobro moje!
Ti mi najdi dvi mlade terzije,
Da mi kroje namušku haljine;
Ja ću za te na vojnicu poći." 15
Ali joj je babo govorio:
„Ne luj ludo, draga kćerce moja!
A ti imas črne oči tvoje,
Po kojima poznavat će tebe;
A ti imaš žute kose tvoje, 20
Po kojima poznavat će tebe;
A ti imaš bile dojke tvoje,
Po kojima poznavat će tebe."
Ali mu je ona govorila:
„Što ja imam črne oči moje, 25
Al ja ne ću gledat na junake;
A što imam žute kose moje,
Spremit cu ih pod muške klobuke;
A što imam bile dojke moje,
Spremit ću ih pod muške dolame." 30
Kada je je babo razumio,
Ne htijaše, s manjim ne mogaše,
Pak joj najde dvi mlade terzije.
Da joj kroje namušku haljine,
Pak osedla vrana konja svoga. 35
A na nj metne, što je od potribe;
Konju zobi, a junaku spize,[1]
Pak se meće konju na ramena,
I biga ga priko poja ramna.
Brez testira u vojsku uliza, 40
Svom carevom vojskom zapovida.
I još cara svlači i oblači,
I još caru podno noga spava.
Nitko ne zna, da je ženska glava,
Nego majka, koja je rodila, 45
I sestrica, koja je gojila.
Vazme pero od vojske delija,
Vazme pero i foj[2] bile karte,
I napiše listak knjige tanke,
I šaje je staroj svojoj majci; 50
Ovako joj u toj knjizi piše:
„A bora ti, stara mila majko!
U vojsku mi delija uliza,
I svom mojom vojskom zapovida,
I još mene svlacči i oblači, 55
I jo§ meni podno noga spava;
Divojčina, mila majko moja,
Divojcina hoda i govora.
Je li doma sele Ivanova,
Oli Jele Šćepana staroga?" 60
Knjigu štije delijeva majka,
Knjigu štije, potom drugu piše,
I šaje je od vojske deliji.
Ovako mu u toj knjizi piše:
„A bora ti, od vojske delija! 65
A da bude nasrid poja ramna.
Pa ga vodi na nove pazare,
Gdi prodaju bole[3] trgovacke!
Ako bude neznana delija,
Kupovat će konja i sokola, 70
I črnega praha i olova,
I ostalo, što je za junaka;
Ako bude gizdava divojka,
Kupovat će svile i iglice,
I ostalo, što je za divojke." 75
Knjigu štije od vojske delija.
Kada vidi, što mu knjiga kaže,
Kad je bilo nasrid poja ramna,
Gdi prodaju bole trgovačke,
Pak je vodi na nove pazare. 80
Al delija domišljata bila,
Prvo kupi konja i sokola
I črnega praha i olova,
I ostalo, što je za junaka.
Pak kupuje svile i iglice, 85
I ostalo, što je za divojke.
Pak se skoči od vojske delija,
Srdito joj junak govorio:
„Što će tebi svile i iglice?"
Ali mu je govorila mlada: 90
„Skoro sam se junak oženio;
Virenici, da pošajem svojoj."
Služila ga devet godin' dana,
Kad se svrši deveta godina,
Ali mu je mlada govorila: 95
„Plati mene, mili gospodare!
Ja ću poći milu dvoru svomu."
Pak izvlači junačke hajine
A oblači ruho divojačko,
Pak ga biga priko poja ramna. 100
Kad to vidi od vojske delija.
Pa se udre rukom po kolinu:
„Nije zmija zmiju prevarila,
Što je mene Jele Šćepanova."
Baldo Glavić, str. 4248.
Kazivao Markovina Ivan Ivanov iz
Lumbarde na Korčuli, mladić od 18 godina.
