Izvrsna ljubavi od moje mladosti,
cvite moj gizdavi, opun sve radosti,
cić koga ja venem i cvilim dan i noć,
od želje ljuvene m' trudnu ću steć nemoć.
Er kada na prozor pogledam, sunačce, 5
pritvrdi da je mramor, puklo bi srdačce,
misleć me radosti nevoljna moja čes
koj biješe zadosti pozirat tvoj ures.
Ter tužni moj obraz poliju suzice,
srdačcu dam poraz, sve s trudom tužice, 10
misleći razgovor i slatke još psosti
ke bihu čut nadvor s velikom radosti,
ostale raskoše i milo življen'je
ke bîše, moj Bože, na naše hotjen'je.
Sada tu moju čes s kim da ju uživam, 15
kad, brače, tvoj ures kod mene ne imam?
ali me tužice komu da ih tužu
neg tebi, dušice, komu virno služu?
Pozri me gdi venem, sva moja radosti,
od želje ljuvene [m'] za tvoje mladosti; 20
pozri me očice, jezero od vode,
odkuda, dušice, tolik plač nahode,
da se jur od plača uzdržat ne mogu,
neg život moj skonča, moriv me nebogu.
