Izvrsna lieposti, moj vienče gizdavi,
urešen zadosti izvrsnom ljubavi,
ljepšu stvar ni dražu, nego je ovi cvit,
ja da ti prikažu, ne umjeli připravit'.
Jer kako ures tvoj ljepši se sviem vidi,5
neg' dika, sviet kojoj i nebo zavidi;
tako se ljepša čas tebi prem dostoji
od sluge, ki se vas tvoj zove i broji.
A eto višnji zgar ne stvori na saj svit
vrjedniju vik satvar, nego je ovi cvit, 10
cviet ovi rumeni, ki narav objavi
za ures ljuveni, kojiem se svak slavi.
Tiem evo, što narav podaje sada prim,
gospoje, za ljubav srdašcem veselim
od mene, ki uz toj srce ti darivam, 15
do smrti da se tvoj vjeran rob nazivam.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Хорације Мажибрадић, умро 1641, пре 383 године.
