Govore jur druzi: "Nî veće žalosti
ner smišljat u tuzi minute radosti";
avo ja činju sud da žalos nije toj
negoli vični trud i smrtni nepokoj.
A toj znat ne može ner tko je iskusil 5
kako ja, moj Bože, ki se sam nasuzil.
Jer imah, dim uprav, gospoju sunačce
koja mi za ljubav darova srdačce;
u dar se sva doni i momu životu
za milos pokloni svu svoju ljepotu, 10
ter me s njom nenavis razdili ljuveno.
Zatoj grem u nesvis cvileći pakleno,
zatoj se grem ubit, zač veće nî muke
negoli izgubit dragu stvar iz ruke.
Ter sad pun dresel'ja, kada se spomenu 15
od togaj vesel'ja, vas jadom povenu,
ar ne bih ispisal ni mogal zgovorit
što meni na misal dohodi satvorit.
Zatoj se jur pravi svaki trud od pjesni
pri željnoj ljubavi i pri nje boljezni.20
