Пређи на садржај

Gorki gnjiv ki m' prsi pripuni želinja

Извор: Викизворник
Gorki gnjiv ki m' prsi pripuni želinja
Писац: Џоре Држић


Gorki gnjiv ki m' prsi pripuni želinja


* * *


Gorki gnjiv ki m' prsi pripuni želinja,
   Ter ih svoj vik mrzi cić trudna živinja.

Jur svaki njih pravi, trpit je usilos,
   Sve bog od ljubavi što stvori za milos.

On vas sî svit vlada i u njem sve zviri 5
   I kletu rat sklada i ljupko samiri.
 
Kat kojije m' on vrže cić vile gizdave,
   Smiril bi svak brže jelinka meu lave.

Er neće da vidi da se ka gospoja
   Od mnozih jur slidi bez krvi i boja. 10

Još ima moć i vlas dat ludim uminje
   I snizit oholas i strah oć u sminje.

Ni sokol grlice tač tužno ne grdi,
   On kako tih lice na kih se rasrdi.

Terе im sve toli izvehne i blidi, 15
   Da se svak uzboli njih pozor tko vidi.
 
A ni moć uteći ni njojzi odbignut,
   Otajno leteći ar može svih stignut.

Ondi ga dostrže gdi se i ne nada,
   Tere ga zavrže tonotom od jada; 20

U kom zrak sunčan sja da prid njim sve pada,
   Ropstva ga dovika ne bude slobodit.

Ma nu se svak bljudi mlađahtih divica,
   Er ljubav grе svudi gdi sjaju njih lica.
 
U lica pribila tuj vas svoj vik složi 25
   I broja od strila plodi ter umnoži —

Kad pusti tej strile, brže su od vitra,
   Iz oči od vile s pogleda prihitra,
 
U kom zrak sunčan sja da prid njim sve pada,
   Priljući ner zmija ka vidom smrt zada. 30

Taj, koga stril rani, bude mu smrt živa,
   Ter mu se vas stani gdi život pribiva,
 
Koju ne izliječi ni drago kamenje,
   Ni bilje, ni riječi, ni staric bajanje,

Nu trpi sve trudno ufanjem živeći 35
   I srce pričudno uzdahom ličeći.

Mira ni čas nima još vas dan i svu noć,
   Sanak mu k očima ne može nigdar doć.


Извор

Stari pisci hrvatski, knjiga 33, Džore Držić: Pjesni ljuvene, strana 77-78, Jugosalavenska akademija znanosti i umjetnosti, Zagreb 1965.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоре Држић, умро 1501, пре 523 године.