Gdi si ti, kamo si koji znat sve si rad?
danu me uprosi što sam ja vesel sad;
jer žimi ljubezan, dni moji dostoje
da svakčas u pjesan život se moj poje.
Zač kojom ja slovu, slaveći od nje glas, 5
niku mi sad novu oćutit čini slas;
milos mi dopušta za službu i za trud,
da želja gorušta ne pati ljuven blud.
Veće mi naprida razum rit ne veli,
neka nî s povrida onomu tko želi; 10
nu pamet tko ima i razum sobom svoj,
tomuj se znat prima što hoću reć ovoj.
Drago t' bi li toj čut, a vele draže još,
ko slišiš u drag skut, da drazih vidit mož,
o drugom gdi mlados istrajat ne hti čas, 15
ner kako u slados stvorit će život vas.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
