Dva mlada junaka ’z boja su jahala,
oni mi se jesu skupa zgovarali:
»Teško ćemo mi dva Solun grad objahat,
a još ćemo težje selo Solunačko.«
Na selu mi ga ni nikdi ter nikogar, 5
nego jedna sama mlada divojčica:
ona sama sidi na zelenom zdencu.
Zaproisil je junak te hladne vodice.
Ona s jednom rukom vodicu davala,
s otom drugom si je suzice brisala. 10
»Čto mi se ga plačeš, mlada divojčica?
Poznavaš li mene mladoga junaka?
Ali mi poznavaš vranoga konjica?«
»»Ne poznavam tebe mladoga junaka,
poznavam konjiica Ive brata moga.«« 15
»Povij nam divojko, po čemu ga poznaš?«
»»Dobro ga ja poznam po zlatom strumenku.
Mniogi krat ga jesam ’z krilca nakrmila,
’z krilca nakrmilia, ’z vedra napojila.««
