U divojke crne oči kako višnjina,
Priplivala sinje more kako ribina,
Pod jedno selo doplivala ter govorila:
„Rada bi ti se ovdi nazvat nevisia."
Govori joj jedna žena iz tega sela: 5
Budi dušo sobon dobra bićeš nevista
U ovom odi selu di zamirila."
I vino i čelo sve van zdravo, veselo,
Vaše lice rumeno, uvik cvalo, nevelo.
