Cvit pun sve radosti najprvo ki mi da
od gorke tamnosti svenul je kako i ja;
usahal jur je svim i minul vrijeme sve,
ma nu ga ja nosim za drago ime tve.
Zač mi je dan od Nika ki je mâ sva rados, 5
komu sam prinila srce me i mlados;
ter cvitku celov dam, kade se spomenem
od tebe, diko mâ, u željah s ke venem;
ter ne znam gdi budem, sva moja radosti,
sama se zabudem od njeke žalosti, 10
misleć me tužice u kih sada cvilim,
tvoj ures, dušice, da sa mnom razdilim.
Razdili njega Bog i [s] svojim životom,
da cvili vik nebog do smrti i potom.
A ništamanje o tom ja ću bit uvik tva, 15
do konca životom, virna ljubavi mâ.
Brzo t' se odilit od me je radosti,
meni je sve cvilit za tvojom mladosti.
Toprva neka tad životom povenem,
od tebe, diko, kad srcem se spomenem. 20
I ti se kadgodje spomeni od mene,
rec': "Ona kako je u željah ka vene?"
