Bogme ti umira tvoj sluga, sunačce,
bogme ti smrt tira me željno srdačce;
bogme ti ja venu kako cvit od mraza,
za ljepos ljuvenu od tvoga obraza,
koja se zateče moja bit dovika, 5
a sad me daleče učini od lika.
Ter zatoj kako led skonča se život moj,
a ne vim za ku zled, gospoje od gospoj.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 494 године.
