Ako mi mir daje slatki tvoj razgovor,
kad prigjem potaje skrovito pod tvoj dvor,
što bi mi dopustil tvoj celov medeni,
kad bih ja s tobom bil, moj cvjete rumeni?
Mni mi se na moj sud, plač, ki me svegj davi,5
ošo bih i vas trud nemile ljubavi;
kada bih uživ'o ono, što sad želim,
vesel bih pribiv'o u broju veselim.
Što samo videć sad — — — — — — — — —
rajski mir — — — — — — — 10
Ah! da mi taka čes sgodi se koji dan
uživat' tvoj ures, blažen bih bio zvan;
mnil bih se Lehsandar, da svietom sviem vladam,
er bih mnil taki dar, sve blago da imam.
Nu mi nije taki dan očima vidjet' moć'15
zlamenit i vriedan uživat' mir obnoć.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Хорације Мажибрадић, умро 1641, пре 383 године.
