Odgovor na pjesan, spjevanu ti pohvalu sedam pjesni pokornijeh.
Vele bi bil', pravo ti dim ovoj
u svemu pošteni Nalješkoviću moj,
da sam rob i sluga onega, neka znaš,
komu me za druga u pjesni prikladaš.
Er bih se na saj svijet, ako je prilike, 5
blaženi mogo rijet i čestit u vike.
Nu sam pun svake tme, i ako koju stvar
nariču pjesni me, to će bit, Niko, zgar;
a ja sam zloban vas zamjerno u svemu,
griješeći po svak čas protiva višnjemu. 10
Jere nije kreposti u meni nikoje,
neg zlobe za dosti i tuge svakoje.
Kroz toj te molim ja, jak no brata moga,
griješen'ja za moja da moliš ti boga,
neka me on vlada po vijeke i brani; 15
ne ino za sada, u miru ostani.
Dmitrović Nikola, prijatelj tvoj mili,
ki srce na pola s tobome razdili.
Izvor
Pjesme Nikole Dimitrovića i Nikole Nalješkovića, Stari pisci hrvatski, knjiga 5, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, Zagreb, 1873, str. 104-105.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никола Димитровић, умро 1555, пре 469 година.
