Чемо је стријељąти једнога, који мре,
и на смрт тјерати, весело покли гре?
Силена љубави, што твориш мени тој?
Кад се у сан објави, скончава живот мој.
Ето си изранил' срце тач у мени, 5
да веће твојој стрил нигдире мјеста ни'.
Тим заман не трати, љубави, твоје стрил,
покли ми задати не можеш већи цвил.
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XI, Djela Miha Bunića Babulinova Maroja i oracia Mažibradića marina Burešića, str.116, Zagreb, 1880
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мароје Мажибрадић, умро 1591, пре 433 године.