Затрави, затрави, како си и мене,
ову вил, љубави, нек и она, јаох, вене,
срдашца мога лик,
ружице драга мâ!
Устријели ледено тој срце, устријели, 5
нек' и она љувено, како и ја, процвијели,
срдашца мога лик,
ружице драга мâ!
Нек и она ужиже, за дразим нека и вик
срдашцем уздише, а њој није лик, 10
срдашца мога лик
ружице драга мâ!
У жељах нека мре, и жељом, како и ја,
тужећи нека гре годишта сва своја,
срдашца мога лик, 15
ружице драга мâ!
Нека зна, што је тој љувено цвилити,
и ки је непокој драгога желити,
срдашца мога лик,
ружице драга мâ. 20
Нека, јаох, вјерује, за дразијем ер се мре,
и кад плач мој чује, нек и она сузе тре,
срдашца мога лик,
ружице драга мâ.
Извор
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XI, Djela Miha Bunića Babulinova Maroja i oracia Mažibradića marina Burešića, str.114, Zagreb, 1880
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мароје Мажибрадић, умро 1591, пре 433 године.
