*** (О, птичице моје, са радошћу појте...)

О, птичице моје, са радошћу појте... Писац: Јаков Шантић

* * *

        30.

О, птичице моје, са радошћу појте,
И пјесмицом драгом блажите ми тугу!
Иако сам мрачан, о појте ми, појте
       Свом биједном другу!
 
Усамљен од људи ... Ах, сјенкама хладним
Пространих дрвета, што се нијемо стеру,
Побјегох од свијета тек са срцем јадним,
Оставих и живот и Бога и вјеру –
Све узеше људи. И сад сам стијена
Што пуста и сама над понором стоји –
Рушим се и падам, док судба – хијена
На ме мрко гледа са висина своји’ ...
 
О, птичице моје, са радошћу појте
И пјесмицом драгом блажите ми тугу!
Иако сам мрачан, о појте ми, појте
     Свом биједном другу! ...

---

Извор

• Јаков Шантић:Сабране пјесме, Едиција Жива баштина, Свет књиге,Београд, и Институт за књижевност и уметност, Београд 2005., Приредио Синиша Тутњевић, стр. 136.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јаков Шантић, умро 1905, пре 119 година.