0001 Оде Иво од града до града
0002 да он тражи за себе ђевојку,
0003 докле дође у Млетке богате,
0004 ту находи једну удовицу,
0005 у ње бјеше ћерца мјезиница,
0006 Иво проси, она му је даје,
0007 прстен даје, свадбу уговара:
0008 "Ови прстен за петнаес данах
0009 док покупим кићене сватове."
0010 Тад се натраг дома повратио,
0011 ал га књига страга сустигнула
0012 од пунице и од вјеренице:
0013 "О, Иване, моје обречење!
0014 Обречење, ама несуђење,
0015 други тебе препроси ђевојку,
0016 препросио Бишћанин-Алија."
0017 Кад је Иван књиге разумио,
0018 на силу је свате покупио,
0019 собом зове свога сестричића,
0020 сестрићића дијете Маркића,
0021 нејма њему до шеснес’ годинах,
0022 сабја му се по долини вуче,
0023 а џеко му по камењу туче.
0024 Кад су били горе уз планине,
0025 ал’ ево ти Бишћанин-Алије,
0026 за Алијом Танковићу Мујо,
0027 а за мујом Будалина Тале,
0028 а за Талом стари Ћејфанага
0029 и још воде лијепу ђевојку.
0030 Једва их је Маркић угледао,
0031 на сред друма пута запануо,
0032 пушку своју од образа пали
0033 те погоди Бишћанин-Алију,
0034 проз Алију Танковића Муја,
0035 а проз Муја Будалину Тала
0036 и проз Тала старог Ћејфанагу,
0037 свјема им је окинуо главе
0038 па им узе лијепу ђевојку,
0039 предаде је сењском капетану,
0040 Нека му је, честита му била.
