„Петлите певав, мори, ће с’мне.
Пуштај ме, бела Петро, да бегам,
пуштај ме, кротко јагње, да бегам!“
„Полегај, Диме море, полегај,
тија су петли, Диме, лажовити, 5
ће ми те, Диме море, излажев.
Немој да идеш, Диме, низ Рашке ридине,
низ Рашке ридине, Диме, Домачке долине!
Тамо те чекав, Диме, до три бусије,
до три бусије, Диме, чете кумите. 10
Ће ми те, Диме море, младо изгубев!
Песма је из прве деценије XX столећа. Дима је младић из Црвеног Града, управо из махале Забел. Убиле су га комите на путу за Криву Паланку. Гроб му је у атару села Пролесја. Петра је била његова тетка из Забела код које се скривао.
