Што је лепо напоље погледат,
жуту дуњу међу листовима,
и снашицу међу деверима,
девер снахи тихо говораше:
„Ој снашице, питома ружице, 5
јеси л расла бора гледајући,
ал мојега брата чекајући?”
„Нит сам расла бора гледајући,
ни твојега брата чекајући,
но сам растла у мајке једина: 10
шећер јела, шербет воду пила,
свилу прела, на свилу седела”.
