Ја отидох у Бога[1],
И Бог мене дажда даде,
И ја дажда дубу дадох,
И дуб мене жира даде,
И ја жира вепру дадох, 5
И вепар ми сала даде,
И ја сала мачки дадох,
И мачка ми маче даде,
И ја маче стогу дадох,
И стоже ми сјена даде, 10
И ја сјена крави дадох,
И крава ми млjека даде,
И ја мл'јека старцу дадох,
И старац ми штапак даде,
Те ишћерах брзоловца 15
Из бобца, из бобца.
↑Ова се пјесма почиње, како је неки човјек посијао боб више куће на долац, па се навранила тица брзоловац, те човјек пође у ђеда, да му да штап да ишћера брзоловца из бобца, а ђед рекао, да неће прије док му не донесе млијека, а крава, да неда млијека, док не донесе сијена, па све тако редом,док се не сврши као ова пјесма
Извор
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 289.
