[Што се сија, нане, горе у планине?]
Што се сија, нане, горе у планине?
Да л' је пламен, нане, или златан камен?
Да л' је слунце, нане, у Петрово лето?
Ил' је голем, нане, тај камен од мермер?
Да л' девојка, нане, платно распрострла? 5
Неје пламен, нане, нити златан камен,
неје слунце, нане, у Петрово лето,
неје голем, нане, тај камен од мермер,
нит’ девојка, нане, платно распрострла,
већ су моји, нане, китени сватови; 10
они носив, нане, свилене кошуље;
међу њи је, нане, мили младожења;
он ми носи, нане, тај прстен од злато;
све тој сија, нане, горе у планине.
