Што се онде лелејеше,
лелејеше, белејеше?
Да л’ је платно, е л’ је лабуд?
Неје платно, неје лабуд,
мори, тој су беле пчеле! 5
Па си берев мед и восак:
на ножицу по ложицу,
на грбинка кавдаринка,
на главицу ока восак.
Референце
Извор
Народне песме и басме јужне Србије, скупио и приредио Момчило Златановић, Београд, Српска академија наука и уметности, 1994., стр. 54.