Два дјевера снаху воде,
Снаха им се обзирала
На дјевера најмлађега.
Дјевер снаси говорио:
„Што с обзиреш, снахо моја? 5
Је ли теби мајке жао,
Или мајке ил' бабајке,
Ил' добријех другарица?“
Одговара њему снаха:
„Није мени жао мајке, 10
Нити мајке нит' бабајке
Нит' добријех другарица,
Већ је мени оно жао:
Ђе смо били на конаку,
Остав'ли смо прстенове.“ 15
Ал' говоре дјеверови:
„Ако будеш добра снаха,
Купићемо прстене ти.“
Како снаха добра била —
Девет браће завадила, 20
Девет кућа направила,
Девет ватри наложила,
Девет лонац приставила!
Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 163-164.
