Шет ми шета млад нежењет,
По то лојзе некопано,
Некопано, нерезано,
Нерезано, неберано.
Спазила га мала мома, 5
Па је нани говорила:
„Јено, мамо, млад нежењет,
Да му носим ладну воду?
Однела му ладну воду,
Па гу нема дан до подне. 10
Неје мома ко што беше, —
Жута, бледа — перуника.“
Ој убава, мале момо, доз, доз!
Напомена
Референце
Извор
Миодраг А. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, Српска академија наука, Посебна издања књига СССХХХ, Музиколошки институт књига 11, Научно дело, Београд, 1960., стр. 57.
