[Шетну Јанко по Будима града]
Шетну Јанко по Будима града,
Шајку капу све над око носи,
Мор доламу на тој десно раме,
Остру сабљу све по себе вуче.
Никој не сме Јанка да упита, 5
Упита га сестрица Јелица:
— Што те питам, право да ми кажеш,
А што шеташ по Будима града,
Шајку капу све над око носиш,
Мор доламу на тој десно раме, 10
Остру сабљу све по себе вучеш?
— Кад ме питаш, право ћу ти кажем:
З’губио сам турску водоношу,
Па ми траже главу у замену,
А ја не дам главу у замену, 15
Па си шетам по Будима града.
— Дођи, брале, кноћи на вечеру,
Ја си има девет мила сина,
Па си бирај који јунак бољи.
И он бира Тодора везира. 20
— Ајде, Тоде, ујке у сватови.
— Леле мене, мен’ ме глава боли.
— Вржи главу сас бели пешкири,
Ајде, Тоде, ујке у сватови.
— Леле мене, мен’ ме срце боли. 25
— Вржи срце с ибришим тканицу,
Ајде, Тоде, ујке у сватови.
— Леле мене, мен’ ме ноге боле.
— Вржи ноге сас жути кајиши
.................................................. 30
— Спреми, љубо, шару од мегдана!
Па се попну шару на рамвна:
— Остан’ збогом, моји лепи двори,
Ја св иећу више у вас врнем!
Кад искочи у широко поље, 35
У срећу му до три тумбе војска:
Прва рече: "Тешко мајке што је испратила!
Други мана, те му главу скина.
Мртва глава, живом одговара:
— Проклет да је који мајку слуша, 40
Проклет да је кој љубу не слуша!
