Пошетала шаренгаћа млада
Без пашмага, боса по снијегу;
За њом иде момче Амзад ага:
„Стан, постани, шаренгаћа млада!
„Је л' ти зима босој по сниjeгу?“ 5
Ма му вели шаренгаћа млада:
„Ој Бога ми, момче Амзад ага!
„Није м' зима босој по снијегу,
„Нег' је зима зимомољи моме:
„Кад с' облачи, гуњину привлачи, 10
„Кадкуд пође, доћи не умије;
„А кад ору, све о њему збору,
„А о ручку горе но о кучку;
„Ал' му добру приправим вечеру:
„Седам ока мљека млаћенице, 15
„Брашњеницу крува овсенице,
„И мјешину мљека кисјелине,
„И доброга овна испод звона,
„Кад вечера, нек се навечера,
„Не би ли се к мене примакнуо; 20
„Ја с примичем, а он се одмиче:
„Примакни се, о невољо моја!
„Што се жениш, када жену нећеш?“
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 156.
