Чува овце мила материна,
За њом Мара ужину принаша:
Двије торбе и четири корпе.
Кад је мила сјела ужинати,
Ал' говори мила материна: 5
"Враћај овце, стара мила мајко,
Враћај овце, сакривај трагове,
Мене тражи Краљевићу Марко -
Не тражи ме да му слуга будем,
Већ ме тражи да му љуба будем! 10
Ја не могу Марку љуба бити,
Јер је Марка госпоја родила:
У чардаку, у дебелу ладу,
Повој вије од дебеле свиле,
Тета му је златан повој дала, 15
А сестрица злаћану колијевку.
А мене је моја мила мајка,
На ведрини, на тврдој ледини.
Повој вије од зелене траве,
А пелене од букова листа, 20
Тија киша купа[1] ми је била,
Вијор вјетар, на грани ме љуљо!"
