↑Овај се припјев врло често чује. — Говоре да је неки стари чича Јефто у Меленцима имао обичај свагда псовати, када год се млади људи веселити почну. Једанпут пођу опет неки с гајдама ноћу, па како га опазе, а они окрену пјевати: „Еј, чича Јефто” итд., а сирома, кад види шта је, накашљуца се дваред-три, па онда: „Весело, децо, весело!" (Напомена скупљача).
Извор
Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, књига прва, различне женске пјесме, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1973., стр. 199.
