Чежња (Коста Поповић)
| Чежња (1865) Писац: Коста Поповић |
Са истока помаља се зора,
Плав јој пламен небу кити крај,
За њом сунце из сињега мора:
Хајде песмо: бежи уздисај.
Сунце сјајно врхове брегова
Лако броји, румен дајућ’ лик;
Сав се свијет ето диже с нова
И весеља тек се чује клик.
Хајте тице, хајте стада бела,
Време већ је, бео с’ рађа дан;
Хајд’ цветајте цвећа неувела,
Свако својој срећи тражи стан.
Само мени нешто прси згара,
Тужан уздах често пара глас....
О! Већега неб’ тражио дара,
Него браћо брзо видет’ вас!!
Извор[уреди]
1865. Вила. Година прва. стр. 27.
|