Свечера је месечина, а ујутру тама, Не сме цура, лане моје, ићи кући сама. Пратио је, лане моје, браца до бунара, Од бунара, лане моје, оде кући сама. Оде браца, лане моје, кући певајући; 5 Оде цура, лане моје, кући плакајући. (АСАНУ, бр. 4277 — уз писмо Јустииа Михаиловића од 12/24. VII 1840; Вукова преписка, VI, 311).
Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, књига прва, различне женске пјесме, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1973., стр. 302.
