Црној Гори

Црној Гори  (1870)  Писац: Ристо Милић

Цвјетај славом, мати Србскијех Ахила!

Поноси се, храме богиње слободе!

Црна Горо, гњездо соколово!
Србског рода ти си стубац јак;
Ти освети, јуначки Косово,
С тобом дичи с’ прави Србин свак.

Ти си ковчег све наше светиње,
Слоге, славе, имена Србског;
Ти с’ остатак свјеће Немањине —
Тебе с неба брани сами Бог.

Ти челична порађаш јунака,
Ког не плаши пак’о нити гром,
Већ он хити смјело и без страха
У бој, бранит свој премили дом.

Четир в’јека ти си се борила
Са силнијем душманином — хој!
И свагда си витешки одбила
Крвожедни Азијатски рој.

Силна царства и чувене хале,
Под ноге им паше, као роб;
А у твоје земље, кршне, мале,
Мјесто славе допаде их гроб!

Звјерску јарост Турских чета силни
Непобједни твој укроти мач —
Тужној Босни и Херцеговини
Својом крвљу ти утиреш плач!

Цјели свијет тебе храбру слави,
Све Славенство на-те баца взор;
Од свег Србства теби само плави
Рујна зора на слободни бор!

И слободе сунца твоје горе
Најсјајнији обасјава зрак;
Јунаке ти Србске виле дворе,
Од теб’ бјежи црни робски мрак.

Кроз сва Србска брда, поља, горе,
И кроз сваку Србску жарку груд,
Одјек твоји’ славни’ дјела с’ ори —
С тобом Србин поноси се свуд!

Извор

Милић Р. 1870. Сербобранке: лиричне родољубне пјесме. На Цетињу, у државној Печатњи. стр. 1-2.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Ристо Милић, умро 1910, пре 114 година.