Црногорци и паша од Босне
0001 Књигу пише од Босне везире,
0002 Те је посла низ Херцеговину,
0003 А ували низа Скендерију,
0004 Оћера ју ломној Гори Црној
0005 У манастир на поље Цетиње,
0006 А на име Петровић-владици:
0007 "О владико, црногорски краљу,
0008 "Пошљи мене харач Горе Црне
0009 "На ђетића од девет година
0010 "А на њега по седам дукатах,
0011 "И дванаест пошљи ђевојака
0012 "Од дванаест љета до шеснаест,
0013 "Но ђевојке по љепоти бира’,
0014 "И пред њима Белу Станишића
0015 "Од Његуша твоје породице,
0016 "Да их пошљем цару на дивану.
0017 "Ако ли ми оправити нећеш,
0018 "Кунем ти се и вјеру ти дајем,
0019 "Ја ћу моју силу покупити
0020 "И на Црну Гору ударити,
0021 "Опалићу огњем свеколико,
0022 "А посјећи мало и велико,
0023 "И опалит’ цркве, манастире,
0024 "А направит’ мечит и мунаре."
0025 Кад владику књига допанула,
0026 Књигу гледа, мило му не било,
0027 А на сакуп скупи Црногорце,
0028 Међу њима књигу износио,
0029 Књигу каже како везир пише,
0030 Па владика њима говорио:
0031 "Чујете ли, браћо Црногорци,
0032 "А дајем ви божу вјеру тврду,
0033 "Ако харач и ђевојке дате,
0034 "Ја у Црну Гору стојат’ нећу."
0035 Таде виђи младе Црногорце,
0036 Сваки мисли како ће ко рећи,
0037 Што би њему најмилије било.
0038 Рече Милић протопопе Јово:
0039 "Куће дамо, а харач не дамо,
0040 "Но ја вељу камп да му дамо."
0041 Ного рече сабља Попов Стано:
0042 "И ја вељу да му ками дамо."
0043 Кад то виђе Василија краљу,
0044 Јер му је тврдо мило било.
0045 И уљезе у своју камару,
0046 Те је ситну књигу накитио,
0047 Па је шиље од Босне везиру,
0048 У књигу се њему поздравио:
0049 "О везиру, босански сливару,
0050 "Што ми харач Горе Црне пишеш,
0051 "А ја ћу ти харач оправити,
0052 "И дванаест послат’ ђевојака,
0053 "Од вепровах дванаест репова,
0054 "За лијепу Белу Станишину
0055 "Од омновах дванаест роговах.
0056 "О везиру, зла ти памет била!
0057 "А не рађу моје Црногорке,
0058 "Не рађају за Турке ђевојке,
0059 "Но за моје Црногорце младе.
0060 "Но ако ти була није курва,
0061 "Купи војску, ходи на владику."
0062 Кад везира књига допанула,
0063 Али виђе што му књига пише,
0064 Он с’ удари руком уз кољено,
0065 Па ћехају зове буљубашу:
0066 "Брже, слуго, на моје сараје."
0067 Хитро слуга у везира дође,
0068 Но му Туре ријеч проговара:
0069 "Ха, ћехаја, родила те мајка,
0070 "На’ ти војске тридесет хиљада,
0071 "Шњима удри ломној Гори Црној.
0072 "Опалите огњем свеколико,
0073 "А робите под капом ђевојке,
0074 "И владику уфатите жива."
0075 Ма не вели Туре ако Бог да,
0076 Ако Бог да, ни помоћ’ му неће.
0077 Силну војску везир покупио,
0078 А владика купи Црногорце,
0079 Срете Турке код Нихшићах.
0080 Ђе се срели, ту бој заметнули,
0081 Те се бију три дна без престана,
0082 Док владици неста џевеана,
0083 А у л’јепо не бјеше с ћесаром.
0084 У владике доста пријатеља,
0085 Пријатеља у приморја нађе,
0086 Бог му дао спасеније души,
0087 Он фишеке на хиљаде даје.
0088 Кад владици џебеана дође,
0089 Он је димно подијели војски.
0090 Кеисаше млади Црногорци,
0091 Турски табор на Кчево нађоше,
0092 Опколише Турке Црногорци,
0093 Црногорци пјесме запјеваше,
0094 Запјеваше пјесме на племена,
0095 И Турцима сложно ударише.
0096 Стоји тутањ силније пушака,
0097 Сила грми, крв се пролијева,
0098 Ма Турцима обрну нерука,
0099 Брзо Турци плећа обрнуше,
0100 Ћерајуих ломном Гором Црном
0101 И сијеку на буљуке Турке,
0102 Догнаше их до Нихшића града.
0103 Три стотине посјекоше глава
0104 И ћехају ране допадоше,
0105 И мртва га земља дочекала,
0106 Не даду га посјећи Бошњаци,
0107 Унесоше у Нихшиће мртва.
0108 Ту владика шемлак учинио,
0109 Е он доби од Босне везира.
