Циганин и овца

Најми се Циганин код Ришћанина, те након неког времена даде му једну овцу најма. Он је овцу добро чувао, надгледао и пазио — што но ријек, као око у глави. Овца му је ноћивала заједно с домаћиновим у једној кланици; но Циганин к’о Циганин, бојећи се да му овца не би на крају дошла и тако је лакше вуци изјели, смисли и удари колац на сред кланице и за њ привеже своју овцу, велећи: „Нека је у средини, док до ње ред дође, може вук све око краја поклати и сит се вратити!” Еле једне вечери упане вук у кланицу, овце се блану и раштркају, а циганска, како бијаше свезана, никуд с мјеста, те је вук докопа, закоље и пред кланицу извуче. Кад у јутру Циганин, да обиђе своју овцу, има шта и видјети: све остале живе и читаве, а његова, што је чувао и везао — заклана. У томе он повиче: „Гдје је мала, ту је и зијана!”

У Чајничу 1891.

Прибиљежио

Ст. Р. Делић

Извор

1892. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година седма, број 3, стр. 45.