Цеклињанин

0001 Мала се је чета подизала,
0002 одкуд се је и пређе дизала,
0003 од крвава на крајину Спужа,
0004 пред четом је Зотовићу бего,
0005 а за бегом Суја Џаковићу
0006 и за њима тридесет Тураках.
0007 Мину чета низ поље Ћемовско
0008 и уљезе у село Поноре
0009 на дворове Шикмановић Вука,
0010 ма их Вуко дочекива дивно,
0011 ту им даје пића и јестива.
0012 Но кад пише, и кад вечераше,
0013 сташе Турци зборит за јунаштво,
0014 баш куђе те ш четом обрнути.
0015 Ма завика Зотовићу бего:
0016 "Побратиме, Шикмановић Вуче!
0017 Ка си вазда, побре, на крајину,
0018 међу ове двије змије љуте,
0019 турском земљом и већ Гором Црном,
0020 којом ћемо обрнути бандом?
0021 Али ћемо Виру црмничкоме,
0022 али ћемо Лугу Наратскоме,
0023 на бијеле овце Перишића,
0024 еда бисмо овце плијенили,
0025 али какву главу уграбили
0026 али ћемо на Крсти крваве
0027 да чекамо цеклинске трговце?"
0028 Но ми Вуче бегу проговара:
0029 "Побратиме, Зотовићу Бего!"
0030 Не идемо Виру дубокоме,
0031 е је шјутра свијетла неђеља,
0032 на Виру се купе Црмничани,
0033 страх је мене, и бојим се љуто,
0034 да не сјутра, побре, не опазе,
0035 нит’ идемо Лугу Наратскоме
0036 на бијеле овце Перишића,
0037 е су код њих три добри јунака,
0038 они без зла овце не пуштају,
0039 но хајдемо на Крсти крваве
0040 да чекамо младе Црногорце."
0041 То су њега послушали Турци,
0042 па су црну прифатили лађу,
0043 у лађу се увожаху Турци
0044 отидоше возом Наратуном
0045 док дођоше на Крсти крваве,
0046 ту је турска чета запанула,
0047 међу Пејак и гором Одринском,
0048 ту стојали до зоре бијеле,
0049 а кад свану и грија сунце,
0050 но излази Шикмановић Вуче,
0051 он на једну врбу излазио
0052 пак погледа уз ту воду хладну,
0053 ал’ се вози низ воду дријево:
0054 иде момче у дријево само,
0055 од Каруча, брода владичина,
0056 иде јунак низ тој води хладној.
0057 А кад био на грлу Пејака,
0058 међу турском четом угазио;
0059 кад уљезе јунак међу њима,
0060 узела га од Тураках сујма:
0061 он погледа су двије-три банде,
0062 ал’ је чету турску сагледао
0063 спрешно руке ставља на оружје
0064 Око њега прионуше Турци,
0065 без чуда га уфатит не ћаху,
0066 но изиде Шикмановић Вуче,
0067 па му Вуче божју вјеру даје:
0068 "А не бој се, млади Црногорче!
0069 Док је моја на рамену глава,
0070 да твојози ништа бити неће!"
0071 Вјеран бјеше, бога вјероваше,
0072 међу турском четом улазио;
0073 ма се јунак јоште јаду нада,
0074 сакри свога ножа јатагана,
0075 сакрио је ножа у потају,
0076 па уљезе у турскојзи лађи.
0077 Тек у турској лађу улазио,
0078 њему Турци узеше оружје,
0079 пак су њему Турци бесједили:
0080 "А забога, млади Црногорче!
0081 Којега си рода и племена,
0082 како ли се зовеш по имену?"
0083 Момче њима ријеч бесједило:
0084 "Што питате, витезови Турци?
0085 Ја већ виђу е сам погинуо,
0086 ма је име моје крити нећу.
0087 ја сам јунак родом од Цеклина,
0088 од Стругарах Николић Иване;
0089 но тако ви, Турци витезови,
0090 каж’те мени за вјери турскојзи,
0091 је ли бега Зотовића овден?
0092 Стари су ни били пријатељи,
0093 у њега се ја бих поуздао
0094 да ме не би изгубио бего."
0095 До њега се Туре догонило,
0096 е Ивана шаком ударило,
0097 колико га лахко ударио,
0098 бијели му образ опучио,
0099 а овако турчин бесједио:
0100 "Копиљане, Николин Иване!
0101 Ко ти рече помењиват бега?
0102 Овден бега Зотовића нејма,
0103 но делија Суја Џаковићу;
0104 ни грђевић ни грђи од бега!"
0105 Ал’ завика Николин Иване:
0106 "Копиљане, Суја Џаковићу"
0107 Што ме бијеш ударцем женскијем?
0108 Још ме није мајка ударила,
0109 која ме је пасом опасала!"
0110 Врже руком за плећи јуначке,
0111 извадио јатагана ножа,
0112 јатагана испод талагана,
0113 и Турчина био ударио,
0114 удари га под грло бијело,
0115 до корах му ножа загонио;
0116 колико га зорно ударио,
0117 маче собом и два и три пута,
0118 не могао ножа извадити,
0119 а да мога извадити ножа,
0120 још којега изгубити ћаше.
0121 А кад ножа извадит не мога,
0122 тадер скочи у води студеној.
0123 Бог да знаде и утећи ћаше,
0124 но несрећа њему прискочила,
0125 те се опет натраг поврнуо
0126 и за ребро лађу уграбио:
0127 он хоћаше потопити Турке;
0128 ма се нагна Шикмановић Вуче,
0129 е извади ножа пламенога,
0130 од руках му прсте окинуо
0131 ма га црна крвца освојила,
0132 пак из воде главу измолио,
0133 он да види је ли удаљио,
0134 али пуче танка пушка турска,
0135 те Ивана била погодила -
0136 мртав паде у води студеној.
0137 Оданде се подигоше турци,
0138 те одоше у граду Жабљаку,
0139 пак се купи мало и велико
0140 на делију Сују Џаковића,
0141 те му вади испод грла ножа.
0142 Теке су му ножа извадили
0143 Турчин пашју испуштио душу.
0144 Бог да прости Николин Ивана!