Цвет (Васа Живковић)

Цвет Писац: Васа Живковић

Ничи, ничи, крине бели,
Дивни цвете мој,
Над тобом се суза блиста
Љубавника, ој!

Ничи, цвете, чело главе
Ладног гроба, ах,
Где почива драге моје
Освећени прах.

Чиста љубав нек’ те снажи
И сунашца зрак,
Зора нек’ те росом поји,
Ноћце крепи мрак.

Ти си залог од љубави,
Моје драге дар,
Ах, у теби тужан гледим
Њеног лика чар.

Ничи, ничи, рад’ утехе,
Бели крине мој,
Разливај ми љупкост рајску
И вечито стој!

Октобра 1842.

Извор

• Лесковац Младен, Антологија старије српске поезије, Матица српска, СКЗ, Нови Сад, 1964, стр 270

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Васа Живковић, умро 1891, пре 133 године.