Хрњичић Омерица (Сарајево)
0001 Пије вино тридес'т Крајишника
0002 У Удбини на лонџи зеленој,
0003 Пију вино, разговарају се.
0004 Редом чаша по дружини хода,
0005 А редом се на трпези хвале:
0006 Докле који јесте силазио,
0007 Сагонио коње од мејдана,
0008 Изгонио робе и робиње,
0009 Износио готовину благо.
0010 Њима рече удбински диздаре:
0011 »Чујете ли, аге и бегови!
0012 Док сам јунак био у кувету,
0013 Није било бољега јунака,
0014 Бољег коња од кулаша мога.«
0015 Служи вино нејачак Омере,
0016 По имену Хрњичић Омере,
0017 Па им рече Хрњичић Омере:
0018 »Чујете ли, аге и бегови!
0019 Ја сам чуо, а мајка ми каже,
0020 Да сам баба имо и амиџу,
0021 Па су били свој Крајини крила.«
0022 А рече му удбински диздаре:
0023 »Копилане и од копилана,
0024 ти си влашки с обадвије стране,
0025 Твоја мајка из кршних котара,-
0026 Мила сестра Смиљанић сердара,
0027 Па ју јесте потурчио Мујо,
0028 Потручио нићах учинио,
0029 Под пасом је тебе донијела.«
0030 Дијете се арли пригодило,
0031 Па од земље на ноге скочило,
0032 Пуну купу пива прихватило,
0033 Пуном купом удари диздара,
0034 Оде право кули и авлији;
0035 Своју мајку срете на авлији,
0036 Па јој рече нејачак Омере,
0037 -Нејак Омер од дван-ест година:-
0038 »хајде мајко, узми абдест на се,
0039 Сада ваља теби умријети,
0040 Ја л’ти ваља мени казивати,
0041 Казивати, ко је мени бабо?«
0042 А рече му Омерова мајка:
0043 »Мој Омере, мој очињи виде!
0044 Твој је бабо сердар Мустаф-ага,
0045 А амиџа дијете Халиле.-
0046 А ако се не ћеш вјеровати
0047 Својој мајци Исмахан кадуни,
0048 Ти узјаши на коња ђогата,
0049 Па ти хајде низ нашу Крајину
0050 У тридесет нашијех градова,
0051 Тер упитај, мој Омере сине!
0052 ’Вако ће ти свако казивати.
0053 Ено ђога у топлу подруму,
0054 ЕвЕ имаде дван ест године дана,
0055 Откад лежи ђогат у подруму,
0056 Пожелио сунца и мјесеца.«
0057 Онда вели нејачак Омере:
0058 »Моја мајко, Исмахан кадуно,
0059 А тако ти никога до бога!
0060 Казуј мајко, шта је било с баба?«
0061 А сједе му мајка казивати:
0062 »Мој Омере, мој очињи виде!
0063 Једно јутро ага подранио,
0064 Подранио у својој Кладуши,
0065 А на својој на високој кули,
0066 Па све лугу гледа зеленоме,
0067 Док из луга ниче серхатлија,
0068 Познаје га, познат га не море;
0069 Колико је коња уморио
0070 И свог коња добро ознојио.
0071 Од вранца је ђога начинио-
0072 ТолТке су га пјене обузеле;
0073 Па он викну свог брата Халила:
0074 »»Брже мени џаму и пенџеру,
0075 Ето, јадна иђе серхатлија!
0076 Ја га бели познати не могу.««
0077 А долетје дијете Халиле,
0078 Погледа га црнијем очима,
0079 Па му рече код џамли пенџера:
0080 »»Баш је главом царев татар-ага,
0081 Ја л' по моју ја л' по твоју главу.««
0082 У та доба царев татар-ага
0083 На прсима донесе фермане
0084 Слетје Халил на мермер авлију,
0085 Узе њега за бијелу руку,
0086 Изведе га на горње чардаке.
0087 Онда Мујо на ноге скочио.
0088 Кад угледа царскога татара,
0089 Татар њему додаде фермана,
0090 Узе ферман сердар Мустаф-ага;
0091 А кад видје, што му ферман каже,
0092 А да иђе у Кунар планину
0093 И да хвата Костреш харамбашу,
0094 Ја л' његову са рамена главу,
0095 Ја л' да своју спреми за његову;
0096 Све разбија бале и товаре,
0097 Те отима и срму и злато,
0098 Па се цару веће дојадило.
0099 -Вјеруј мајци, мој Омере сине.-
0100 Онда викну својега Халила:
0101 »»Натраг врати царског татар-агу,
0102 Врати њега столу и Стамболу!««
0103 А завика на Халила свога:
0104 »»Брже, брате, на горње таване,
0105 Гдјено леже гвоздене прангије,
0106 Прангијама подај ватру живу,
0107 Кад испалиш гвоздене прангије,
0108 Ти се врати у доње одаје,
0109 Па ти бајрак узми с чивилука,
0110 Изнеси га на росну ливаду,
0111 Нек се купе под бајрак јунаци!««
0112 Припали му гвоздене прангије,
0113 Оде весак низ турску Крајину,
0114 Све паланка паланку дозива,
0115 Сабраше се брда и долине;
0116 Часом паде стотина другова,
0117 -Јест Омере, мој очињи виду,-
0118 Све по пушци и по десној руци
0119 Од зла оца и од горе мајке,
0120 У кога је кућа кабаница,
0121 Мач и пушка и отац и мајка.
0122 Бајрак узе Танковић Османе.
0123 Кад се ага био опремио,
0124 Спреми ага себе и ђогата
0125 И опреми својега Халила;
0126 Халил спреми свог коња малина,
0127 Па одоше у Кунару пусту.
0128 Мој Омере, моје дМјете драго!
0129 Тако стаде читав мјесец дана,
0130 Нигдје аге ни од аге гласа.
0131 Једно јутро бијах подранила.
0132 Турски сабах бјеше за клањање,
0133 А ја сиђох на мермер авлију,
0134 Да узимам турски абдест на се,
0135 Да ја клањам турскога сабаха,
0136 Мој Омере, моје дМјете драго!
0137 Таман сиђох, сине на авлију –
0138 Истом ђогат њисну пред авлијом.
0139 Ја се јесам јаду осјетила
0140 Полетјела демирли канату,
0141 Мандал свалих, а канат одвалих.
0142 Кад отворих на авлији врата,
0143 Па погледах црнијем очима:
0144 »Дошо ђогат – баба не донио,
0145 Своје седло ђогат подврнуо,
0146 Сво се седло крвио обојило,
0147 На ђогату гриве ни перчина,
0148 Све му влашка ватра однијела;
0149 Ја прихватих нашега ђогата,
0150 Уведох га у топле подруме.
0151 Мој Омере, мој очињи виду!
0152 Ти си био од полу године,
0153 Кад је ђогат дошо из Каура,
0154 Ево сада дванест година,
0155 Од кад ђогат лежи у подруму,
0156 Све му зопцу оступану дају,
0157 Пожелио сунца и мјесеца.«
0158 Па јој рече нејачак Омере:
0159 »Мајко моја, оба ти свијета!
0160 Хајде за мном на високу кулу,
0161 Да ме мајко спремаш и опремаш,
0162 Хоћу ићи потражити баба
0163 И бабова хитра бајрактара
0164 И амиџу скокола Халила;
0165 Ако буду они у животу,
0166 Моја мајко, оба ми свијета!
0167 Ја л' помоћи њима тавновати,
0168 Ја ли бели њиха избавити!«
0169 Мајка тога једва дочекала,
0170 Оде за њим на високу кулу:
0171 Све му вади ђузел ђејисију,
0172 Она вади и дОјете облачи.
0173 Кад се Омер спреми и опреми,
0174 Доскочио китну чивилуку,
0175 Па притеже златна бенсилаха,
0176 Задје Омер седам самокреса,
0177 Сами крешу – сами ватру дају,
0178 А припаса сабљу Халилову,
0179 Још обуче каурску мавлуту,
0180 Па обуче чизме и калчине,
0181 Па прихвати брешу заковану,
0182 Која ждере оку тученика,
0183 Па за тијем куршум од сто драма,
0184 За куршумом педесет сачама,
0185 Свака сачма од педесет драма.
0186 Тетку викну лијепу Ајкуну:
0187 »Тетко моја, оба ти свијета!
0188 Добро мени опреми ђогата,
0189 Удри на њег три рахта од злата,
0190 Покриј њега пули-абаијом
0191 Изведи га на мермер авлију.«
0192 Ајкуна му опреми ђогата,
0193 Пође Омер низ високу кулу;
0194 А кад сиђе на мермер авлију,
0195 Опремљена затече ђогата,
0196 Њему рече лијепа Ајкуна:
0197 »Мој Омере, мој братићу драги!
0198 Три ћеш горе данас прегазити:
0199 Буковицу и Ораховицу
0200 И Кунару високу планину;
0201 Кад изиђеш на Кунар планину,
0202 На Кунару Бабину бунару,
0203 ТамТ имаде зелено језеро,
0204 Њиснуће ти ђогат код језера,
0205 Дрмаће се зелено језеро,
0206 А изићА ће двије посестриме,
0207 Обадвије твога баба, дОјете,
0208 Ђогату се вјешати о врату,
0209 Пожељеле пехливан ђогата.
0210 Питаће те тудПјер код бунара:
0211 Куд си свога ђога замучио?
0212 Не плаши се, мој Омере драги,
0213 Све им хале и ахвале кажи,
0214 Све им кажи по истини, сине!«
0215 Он узјаха својега ђогата,
0216 Па он њима довале учини,
0217 Оде газит горе и планине,
0218 Па три горе тај дан прегазио:
0219 Буковицу и Ораховицу,
0220 Хватио се крила кунарскога;
0221 А незгодно саму путовати,
0222 Вуци вију, гркте гавранови,
0223 Туђа земља калауза нема,
0224 Преко друма прескакују вуци;
0225 Фркће ђогат њему уз планину,
0226 Сама друга да ухвати туга.
0227 Омер јаше на ђогату своме,
0228 Нејак Омер од дванест година,
0229 Па јашући тихо бесједио:
0230 »Мој ђогате, моја гриво златна!
0231 Не плаши се ноћас уз планину,
0232 Мрки вуци наши побратими,
0233 Гавранови наши разговори,
0234 Бјеле виле наше посестриме!«
0235 Па изиђе на Кунар планину,
0236 На Кунару Бабину бунару;
0237 Крај бунара зелено језеро,
0238 Њисну њему ђогат код језера,
0239 Задрма се зелено језеро,
0240 Изиђоше двије посестриме
0241 Ђогату се вјешају о врату,
0242 Питају га двије посестриме:
0243 »Наш братићу, Хрњичић Омере!
0244 Куд си ђога замучио свога?«
0245 Сјаха Омер са ђогата свога,
0246 Па сједоше под танку јелику,
0247 Па им сједе Омер бесједити:
0248 »Ја сам ђога свога замучио,
0249 Да потражим баба и амиџу
0250 И бабова хитра бајрактара.«
0251 Рекоше му двије посестриме:
0252 »Хај аферим, пиле од сокола!
0253 Далеко се бабо осужњио,
0254 Чак Омере у земљи Талији,
0255 А Халил је у Ћорфесу граду,
0256 Гдјено турски коњиц не силази,
0257 Отклен труски сужањ не излази.
0258 Већ Омере наш братићу Драги!
0259 Ти ћеш овдје ноћцу преноћити,
0260 Сјутра ћемо добро подранити,
0261 Свешћемо те мору и лиману,
0262 Кат ти сиђеш мору и лиману,
0263 -Свјетују га двије посестриме, -
0264 Ти одјаши својега ђогата,
0265 Та ти ходај и ђогата водај,
0266 А ти грлом јуначкијем викни,
0267 По имену Петра ђемиџију,
0268 Е Евако ћеш њему бесједити:
0269 Притјерај де к обали ђемију!
0270 Ти се њега немој уплашити,
0271 Оно ти је бабов побратиме.«
0272 Леже Омер под танку јелику,
0273 Покрише га бугар-кабаницом,
0274 Привезаше пехливан ђогата,
0275 Положише траве дјетелине
0276 Чувају га двије посестриме.
0277 ТудТјер јесу добро подранили,
0278 Једна спрема пехливан ђогата,
0279 Једна спрема нејака Омера,
0280 Прије зоре и прије сабаха
0281 На велика два пуна сахата,
0282 Метнуше га на седло ђогату.
0283 Пође Омер низ гору зелену,
0284 А прате га двије посестриме.
0285 Сведоше га мору и лиману,
0286 Омер сјаха са ђогата свога,
0287 Вратише се двије посестриме.
0288 Омер хода и ђогата вода,
0289 Па он грлом јуначкјем викну
0290 По имену Петра ђемиџију,
0291 Е Евако му Омер бесједио:
0292 »Море, море, Петре ђемиџија,
0293 Притјерај де к обали ђемију!«
0294 Одзва му се Петар ђемиџија,
0295 Е Евако му Петар бесједио:
0296 »Море, море, влашко гранатинче!
0297 Куд си море прошо у Крајину,
0298 По Крајини облазио куле,
0299 Мога побра кулу облазио,
0300 Укро си му крилата ђогата –
0301 Зар ти мислиш, да ђеш га провести?
0302 Бога ми га, провести бели не ћеш!
0303 То је ђогат мога побратима,
0304 Побратима са Кладуше Муја.«
0305 А вели му Хрњичић Омере:
0306 »Кад ти позна бабова ђогата,
0307 што не познаш бабова Омера?
0308 Је л' ти бабо икад казивао:
0309 Да имаде на оџаку своме,
0310 Да имаде нејака Омера?
0311 Ја сам главом Хрњичић Омере.«
0312 Осјети се Петар ђемиџија,
0313 Ко што му је Мујо казивао,
0314 Да имаде на оџаку своме,
0315 Да имаде нејака Омера,
0316 Па притјера обали ђемију,
0317 Па уведе њега и ђогата,
0318 Па га Петар ђемиџија пита:
0319 »Мој братићу, Хрњичић Омере!
0320 Куд си ђога замучио свога?«
0321 А Сједе му Омер казивати:
0322 »Ја сам ђога замучио свога,
0323 Да потражим баба и амиџу.«
0324 Њему Петар рече ђемиџија:
0325 »Мој Омере, мој братићу драги!
0326 Далеко се бабо осужњио,
0327 Чак Омере у земљи Талији,
0328 А Халил је у Ћорфесу граду,
0329 Гдјено турски коњиц не силази,
0330 Отклен турски сужањ не излази;
0331 Путујући морем дебелијем
0332 Мој Омере, двадесет конака,
0333 А сухијем четр’ест и четири.
0334 Већ Омере, мој братићу драги,
0335 Пратићу те морем дебелијем,
0336 Тамам, - каже, - двадесет конака,
0337 Кад на сухо тахту пребацимо,
0338 Па изведем тебе и ђогата
0339 Кад изведем у земљу Талију,
0340 Чекаћу те мору на обали,
0341 Тамам, каже, - читаву годину,
0342 Док се отуд из Талије вратиш.
0343 Мој Омере, мој братићу драги!
0344 Када пођеш низ земљу Талију,
0345 Ходи мудро, не погини лудо,
0346 Путоваћеш три пуна конака,
0347 Четврто ћеш јутро подранити,
0348 Па ћеш мало бити наприједа,
0349 Наћ’ ћеш – каже, - кулу Арапову
0350 Од тридесет и боја четири,
0351 Растурио ћошке на сокаке,
0352 А удрио боје свакојаке,
0353 Па се Арап аси учинио.
0354 На вилајет немет натурио:
0355 На дан ишће по јалову овцу,
0356 А на ноћцу лијепу дјевојку,
0357 Низ Талију немају дјевојке,
0358 Све им Арап обљуби дјевојке,
0359 А у ред ће реда долазити –
0360 ДоћД ће реда краљевој Ружици,
0361 Да је даде троглав Арапину.
0362 Несретан је троглав Арапине;
0363 На њему су до три живе главе:
0364 Једна глава мави пламен бије,
0365 Друга глава студен вјетар духа,
0366 А трећа му глава проговара.
0367 Видјеће те троглав Арапине,
0368 Видјеће те са високе куле,
0369 Искаће ти крилата ђогата
0370 И са тебе свијетло оружје;
0371 Не дај свога крилата ђогата,
0372 Твоја глава без ђогата твога –
0373 Твоја глава не ваља динара,
0374 А с ђогатом ваља Цариграда.
0375 Боље ти је мушки погинути,
0376 Него дати својега ђогата.
0377 Кад ти узме твојега ђогата,
0378 Свог ћеш баба резил учинити,
0379 Свој Крајини обломити крила.«
0380 Па пођоше морем дебелијем,
0381 Путоваше двадесет конака,
0382 И на сухо тахту пребацише
0383 Па изведе њега и ђогата,
0384 Метну њега на коња ђогата
0385 Пође Омер низ земљу Талију,
0386 Три конака Омер путовао,
0387 Па четвтро јутро подранио.
0388 А кад мало био наприједа,
0389 Углада се кула Арапова,
0390 Од тридесет и боја четири
0391 Растурио ћошке на сокаке,
0392 А угледа боје свакојаке,
0393 Па у себи Омер бесједио:
0394 »Мили Боже на свему ти хвала,
0395 А данас ти понајбоље хвала,
0396 Буди мени данас на помоћи!
0397 Е, оно је Арапова кула!
0398 Каком ли ћу смрти умријети?
0399 «Тихо јаше – а гледа преда се,
0400 Док он к води шадрвану дође,
0401 Ту бијаше тридесет бјелилица,
0402 Бјеле оне платно свакојако.
0403 Њима Омер притјера ђогата,
0404 Па им Омер вели са ђогата:
0405 »Чујете ли тридес»т бјелилица,
0406 Овдје има дванест редом кула,
0407 Која овдје Арапова кула?«
0408 Па вели му дванест бјелилица:
0409 »А Бога ми, незнан добар јунак,
0410 Гони брзо својега ђогата,
0411 Ено кула дванест редом има,
0412 Све су оно Арапове куле,
0413 Она кула, што је понајвиша
0414 Е, ондје је троглав Арапине,
0415 Покривена жутим тенећетом,
0416 Завршена од злата јабуком,
0417 У јабуци алмас каменови,
0418 Сијевају сунцу и мјесецу.«
0419 Опет рече тридес'т бјелилица –
0420 »А Бога ми, незнан добар јунак,
0421 Ти се прођи троглав Арапина,
0422 Несретан је, сам га Бог убио!
0423 Ми смо младе његове робиње.«
0424 Ја да видиш Хрњичић Омера!
0425 Он захмури у џепове руке,
0426 Баци њима стотину дуката.
0427 Њему рече тридес'т робињица:
0428 »Хвала теби, незнан добар јунак,
0429 Бог ти мио на помоћи био!«
0430 Омер свога притјера ђогата,
0431 Прикучио Араповој кули.
0432 Углада га трогав Арапине,
0433 Па завика грлом арапскијем:
0434 »Море, море, влашко гранатинче!
0435 Да одјашеш својега ђогата.
0436 Ево сада двадесет година,
0437 Откако сам начинио кулу,
0438 ОвОда јунак није проходио,
0439 Пројахиво коња од мејдана,
0440 Проносио на себи оружје;
0441 Већ остави крилата ђогата,
0442 Остави га под бојали кулом,
0443 Нек тН остане на рамену глава.«
0444 Омер јаше а гледа преда се,
0445 Пронесе га ђогат мимо кулу,
0446 Омер прође низ поље широко.
0447 Кат то видје троглав Арапине,
0448 А да Омер прође мимо кулу,
0449 Викну Арап на своје солдате:
0450 »Брже мени мрку бедевију!«
0451 Па узјаха мрку бедевију,
0452 А прихвати вел'ку топузину,
0453 За Омером уз поље натјера,
0454 Па из руке топуз отурио,
0455 На Омеру нишан саставио,
0456 Да погоди нејака Омера.
0457 Ал ђогат је добар мејданџија,
0458 Па он хуку позна од топуза,
0459 Па примаче уз поље широко,
0460 Да уклони нејака Омера;
0461 Не погоди нејака Омера,
0462 Већ ђогата у широке сапи,
0463 Извади му читав комад меса,
0464 Кад погледа Хрњичин Омере,
0465 Ал му крвца поли низ ђогата,
0466 Па он вели својему ђогату:
0467 »Мој ђогате, моја гриво златна,
0468 А тако ти Бога и Хрњице!
0469 Добро стани мени на мејдану,
0470 Да погађам душманина своја!«
0471 Стаде ђогат њему на мејдану.
0472 Ја да видиш нејака Омера!
0473 Полети му бреша са рамена,
0474 Која ждере оку тученика
0475 Па за тијем куршум од сто драма,
0476 За куршумом педесет сачама,
0477 Свака сачма од педест драма;
0478 Принесе је оку и образу –
0479 На Арапу нишан састравио,
0480 Хотијаше међу очи вране,
0481 Међу очи, гдје обрве веже.
0482 Тешка пуша а рука нејака,
0483 Па на руци пушку упустио,
0484 Па га насу мекога олова
0485 Од бедара тамам до њедара.
0486 Арап паде у траву на главу,
0487 Арап паде, а Омер допаде,
0488 Све три њему одсијече главе,
0489 Стрпа главе на коња ђогата,
0490 Арапову ухвати кобилу,
0491 Па се попе на коња ђогата,
0492 Пође Омер уз поље Мезево.
0493 Нека Омер иде уз Мезево,
0494 Да ја вама друго чудо кажем:
0495 Како пушка пукла у Мезеву,
0496 Позна Мујо пушку у зиндану,
0497 Одмах њега сузе попадоше,
0498 Па га пита Танковић Османе:
0499 »Сердар Мујо, дирек од Крајине!
0500 Што те данас сузе попадоше?«
0501 А каже му Мујо у тавници:
0502 »Прођи ме се хитар бајрактаре!
0503 Сва Крајина наша поробљена,
0504 Поробљена ватром попаљена,
0505 И моја је кула поробљена -
0506 Данас пуче пушка у Мезеву,
0507 Ону сам ја пушку напунио
0508 Ево сада дванест годин дана,
0509 И моја је кула поробљена,
0510 Поробљена ватром запаљена.
0511 Већ Османе, - оба ти свијета! –
0512 Ти се мени попни на рамена,
0513 А дохвати тијесна мазгала,
0514 Па погледај црнијем очима:
0515 Иђе лИ много робља са Крајине?
0516 Тко ли јаше мојега ђогата?
0517 Тко ли води нејака Омера
0518 Свезанијех руку наопако?
0519 Мој Омере, моја рано грдна,
0520 Умријећу, пребољет те не ћу!«
0521 Па се попе Танковић Османе,
0522 По погледа црнијем очима.
0523 Опет викну у тавници Мујо:
0524 »Гледај добро, драги бајрактаре!
0525 Ето тутња од ђогата мога!«
0526 Све то гледа Танковић Османе,
0527 Помоли се ђогат од мејдана,
0528 Испод ногу мермер изваљује,
0529 Све он влашке бије базерђане,
0530 Љуто куну влашки базерђани:
0531 »Хеј ђогате, заклали те вуци,
0532 Тебе, влаше, објесили Турци!«
0533 Колко му се ђогат ражљутио,
0534 Из ноздрва пуцају прангије,
0535 Чује му се два пуна сахата,
0536 Па казује сердар Мустаф-аги:
0537 »»Бели ђогат са Крајине дође,
0538 На ђогату влашко гранатинче,
0539 Црна ока а чела широка,
0540 А одвише страшива погледа,
0541 Припасало сабљу Халилову,
0542 Обукло ја каурску мавлуту,
0543 Ја бих реко, баш бих се заклео,
0544 Да је оно легло Хрњичино!««
0545 А вели му сердар Мустаф-ага:
0546 »Аја богме, драги бјрактаре,
0547 Нема ондје брка ни јунака,
0548 Да он сиђе од влаше Талије,
0549 Да потражи баба и амиџу,
0550 И бабова хитра бајрактара,
0551 Омер осто од пола године.«
0552 Прође Омер краљу на авлију,
0553 На авлији шадрван водица,
0554 Па он сјаха са коња ђогата,
0555 Па он крвцу пере низ ђогата,
0556 Обранио својега ђогата.
0557 Истом тутањ ситнијем сокаком,
0558 Туда лети двадес'т генерала
0559 И тридесет и пет капетана,
0560 Они краљу лете на муштулук:
0561 »Дај муштулук од Талије краљу!
0562 Погибе ти троглав Арапине,
0563 Погибе ти земљи зулумћару,
0564 Остаде ти Ружа на поштењу,
0565 Дуга гласа свијетла образа;
0566 Ноћас јој је била реда дошла,
0567 Да је дадеш троглав Арапину!«
0568 А краљ њима муштулуке даје,
0569 Још их пита од Талије краљу:
0570 »Ко погуби земљи зулумћара?«
0571 А каже му двадес'т генерала
0572 И тридесет и пет капетана:
0573 »Погуби га влашко гранатинче
0574 На ђогату коњу од мејдана.«
0575 Још их пита од Талије краљу:
0576 »Ја куд оде влашко гранатинче?«
0577 А каже му двадес'т генерала:
0578 »Ено њега на твојој авлији,
0579 Обранио својега ђогата,
0580 Па он крвцу пере низ ђогата.«
0581 Па полетје од Талије краљу,
0582 Па он сиђе на мермер авлију,
0583 Нађе њега на мермер авлији,
0584 Па га себи прти у нарамак,
0585 Поможе му двадес'т генерала,
0586 Изнесоше на високу кулу,
0587 Метнуше ге на меке душеке,
0588 Па га пита од Талије краљу:
0589 »Чујеш ли ме, незнан добар јунак!
0590 Шта ћу теби ићрам учинити?
0591 Да ти дадем по мору ђумруке
0592 Без промјене докем теби драго.«
0593 А Омер му добро захваљује:
0594 »Хвала краљу, сладак господару!
0595 Ја памети за тога немадем.«
0596 Опет вели од Талије краљу:
0597 »Да ти ново генералство дадем?«
0598 Омер њему болеј захваљује:
0599 »Хвала краљу, сладак господару!
0600 Не ћу твојег новог генералства.«
0601 Онда викну од Талије краљу:
0602 »Трч»те, море, цркви намастиру,
0603 Доведите седам духовника
0604 И пред њима старог гвардијана,
0605 Нек понесе великог инџила,
0606 Нек ми право по инџилу суди!«
0607 Док му седам духовника дође
0608 И пред њима стари гвардијане,
0609 Донесоше великог инџила;
0610 Прострије се инџил по одаји,
0611 Па му рече од Талије краљу:
0612 »Право мени по инџилу суди,
0613 Шта ћу момку ићрам учинити!«
0614 Отворише великог инђила,
0615 Па му вели стари гвардијане:
0616 »Златна круно, од Талије краљу!
0617 Ово ћеш ми ићрам учинити:
0618 Подај њему кафазлију Ружу,
0619 Стеко ју је момак на мејдану!«
0620 Онда рече од Талије краљу:
0621 »Ако хоће, ја му је не браним.«
0622 Скочи Омер на ноге лагане,
0623 Па он краљу полетио руци,
0624 Намах скочи седам духовника,
0625 Привјенчаше врага за ђавола.
0626 Мало врМјеме за тијем не било,
0627 Изиђе им господска вечера,
0628 Вечераше господску вечеру;
0629 Мало врМјеме за тијем не било,
0630 Док ето ти танахне робиње,
0631 Е Евако је она бесједила:
0632 »Хајде зете, нови генерале,
0633 Хајде зете, да с госпојом спаваш.«
0634 И краљ њему изун поклонио.
0635 Пође Омер Ружи у одају,
0636 А кад дође у кафаз-одају,
0637 Па јој Омер »Добар вечер!« викне,
0638 А Ружа га гледа попријеко,
0639 Е Евако је њему бесједила:
0640 »Море, море, влашко гранатинче!
0641 Кави тебе ђаволи донесоше?
0642 Ја нијесам лица одгојила,
0643 Да ме љубе по мору катане,
0644 Ја не дадем обљубити лица,
0645 Нек те ђавли носе из одаје!
0646 Пуна ми је пушта потајница,
0647 Разбићу ти чело на четверо,
0648 Испашће ти очи обадвије;
0649 Ја сам своје лице поклонила
0650 Ето тамо, у турску Крајину,
0651 Поклонила Хрњичић Омеру!«
0652 А Омер јој рече у одаји:
0653 »А бога ми, кафазлија Ружо!
0654 Иђем краљу тебе опањати,
0655 Казаћу ти с ТурцимК ашиклука!«
0656 Опет Ружа вели у одаји:
0657 Нек те врази носе из одаје!«
0658 А кад видје Хрњичић Омере,
0659 А кад видје, да је вјера тврда,
0660 ТудТјер Ружи вели у одаји:
0661 »А бога ти, кафазлија Ружо!
0662 Да ти видиш Хрњичић Омера,
0663 Би лБ ти могла познати Омера?«
0664 Њему вели кафазлија Ружа:
0665 »Да ја видим Хрњичић Омера,
0666 Ја бих лако познала Омера,
0667 Ено Муја у нашој тавници,
0668 Скоро ми је Мујо казивао:
0669 Има Омер биљег на мишици,
0670 Омер био од полу године,
0671 Мујо дошо из чете јуначке,
0672 А изашла Омерова мајка,
0673 Да прихвати под агом ђогата,
0674 А срдит се ђогат догодио,
0675 Омерицу шчепо за мишицу,
0676 Знаће му се зуби до вијека,
0677 По томе бих познала Омера.«
0678 Кад то чуо нејачак Омере,
0679 Он распиње каурску мавлуту,
0680 Па загрну уз руке рукаве,
0681 Указа се биљег на мишици.
0682 Загледа се кафазлија Ружа,
0683 Па угледа биљег на мишици,
0684 У себи је она помислила:
0685 »Јесте Омер, оба ми свијета!
0686 Сишо Омер у влашку Талију,
0687 Да он баба вади и амиџу.«
0688 Ружа скочи на ноге лагане,
0689 Па се њему савила у крило,
0690 Е Евако је њему говорила:
0691 »Загрли ме, очињег ти вида!
0692 Пољуби ме, оба ти свијета!«
0693 А Омер јој руку одћушкује,
0694 Е Евако је Омер бесједио:
0695 »Не ћу, Ружо, оба ми свијета!
0696 Најпре хоћу избавити баба,
0697 Па ћу онда обљубити лице.«
0698 А вели му кафазлија Ружа:
0699 »Ја Омере, срце из њедара!
0700 Хоћеш мени вјеру заложити,
0701 Да ћеш мене известД на Крајину?
0702 Ти ћеш лако избавити баба.«
0703 А вели јој Хрњичић Омере:
0704 »Ружо моја, срце из њедара!
0705 Волим своју оставити главу,
0706 Оставити у влашкој Талији,
0707 Него лН тебе оставити овдје.«
0708 Насмија се кафазлија Ружа,
0709 Па начини господску вечеру,
0710 А запали муме и фењере;
0711 Нађе Ружа кључе од тавнице,
0712 Онда вели Хрњичић Омеру:
0713 »Хајд» Омере, да ти видиш баба.«
0714 Отворише од тавнице врата,
0715 Спушћа Ружа ситне мердевине,
0716 Па говори Хрњичић Омеру:
0717 »Хајд» Омере, на дно у тавницу!«
0718 А вели јој Хрњичић Омере:
0719 Не ћу, Ружо, оба ми свијета!
0720 Хајде напрХјед, па ћу ја за тобом.«
0721 Рече њему кафазлија Ружа:
0722 »Мој Омере, срце из њедара:
0723 Зар не мореш мени вјеровати?«
0724 А вели јој Хрњичић Омере:
0725 »Ружо моја, срце из њедара:
0726 Ја не могу теби вјеровати!«
0727 Кад тК изведем на турску Крајину,
0728 Па ти сина видим у нарамку,
0729 Ондар ћу ја теби вјеровати!«
0730 Насмија се кафазлија Ружа,
0731 Најпре Ружа пође у тавницу,
0732 А за њоме Хрњичић Омере;
0733 Кад у прву сиђоше тавницу,
0734 Туд јер бјеше стотина сужања
0735 У хамбиру у једном синџиру,
0736 Њима Ружа труски селам викну,
0737 А сужњи јој селам прихватише.
0738 Па сиђоше у другу тавницу –
0739 И ту бјеше стотина сужања
0740 У хамбиру у једном синџиру;
0741 Кад прођоше у трећу тавницу,
0742 ТудТјер Мујо сједи с бајрактаром,
0743 Студена их вода обузела;
0744 ТудТјер бјеше студена стијена,
0745 А на стијени софа начињена
0746 И прострти мекани душеци,
0747 На около брусали јастуци,
0748 ТудТјер Мујо сједи с бајрактаром.
0749 Рони Мујо сузе низ образе,
0750 Стјечу му се низ бијело лице,
0751 Кано бисер низ бијелу свилу;
0752 Па пита га Танковић Османе;
0753 »Мустаф-ага, дирек од Крајине!
0754 Кроз толико вакта и земана,
0755 Од како смо запали зиндана,
0756 Нијесу те сузе попадале.«
0757 А каже му сердар Мустаф-ага:
0758 »Прођи ме се, драги бајрактаре!«
0759 У то доба кафазлија Ружа
0760 Са својијем Хрњичић Омером
0761 Па му Ружа вели у зиндану:
0762 »Мустаф-ага, дирек од Крајине!
0763 Де ми кажи, оба ти свијета!
0764 Што ти ноћас плачеш у у зиндану?«
0765 А сердар јој вели у зиндану:
0766 »Прођи ме се, моја снахо драга!«
0767 Опет му се она замолила,
0768 Е Евако му тудвјер бесједила:
0769 »Де ми кажи, оба ти свијета!
0770 Кад не могу ја помоћи млада,
0771 Ја сам млада срца жалостива
0772 Барем тебе могу ожалити.«
0773 А стаде јој сердар казивати:
0774 »Ружо моја, моја снахо драга!
0775 Сва Крајина наша поробљена,
0776 Поробљена ватром попаљена,
0777 Данас пушка пуче у Мезеву,
0778 Оно моја бреша закована,
0779 Ја сам ону пушку напунио;
0780 И моја је кула поробљена,
0781 Поробљена ватром попаљена,
0782 Одведен ми ђогат од мејдана,
0783 Однешен ми нејачак Омере.
0784 Мој Омере, моја рано грдна,
0785 Умријет ћу, пребољет те не ћу!«
0786 А вели му кафазлија Ружа:
0787 »Мустаф-ага, дирек од Крајине!
0788 Шта ће мени бити муштулука,
0789 Да је теби за Омера кажем?«
0790 Е вако јој вели Мустаф-ага:
0791 »Ружо омоја, моја снахо драга,
0792 Дао бих ти оба ока врана!«
0793 На то му се Ружа расрдила,
0794 Е Евако је њему бесједила:
0795 »Што ће мени твоје очи вране?
0796 Кад ти узмем оба ока врана,
0797 Чијем ћеш се сина нагледати?«
0798 Опет вели сердар Мустаф-ага:
0799 »Моја Ружа, моја снаго драга,
0800 Дао бих ти својега Омера!«
0801 Рече њему кафазлија Ружа:
0802 »Је л» истина сердар Мустаф-ага?«-
0803 »Истина је, оба ми свијета!«
0804 Окрену са кафазлија Ружа,
0805 Па у мраку напипа Омера,
0806 Омерицу баци на Хрњицу,
0807 Паде Омер у крило бијело,
0808 А Мујо га ногом одћушкује,
0809 Е Евако је њему бесједио:
0810 МолМ се Бога, чупаво Маџарче,
0811 МолМ се Бога, за ђавола своја!
0812 Јер ћу Ружи хатер покварити,
0813 Сад бих теби душник извадио!« -
0814 А рече му кафазлија Ружа:
0815 »Сердар ага, дирек од Крајине?
0816 Што не познаш својега Омера,
0817 По чем сам га и ја познавала;
0818 Разапни му каурску мавлуту,
0819 Загрни му уз руке рукаве,
0820 Па ти зубе види на десници!«
0821 Осјети се сердар Мустаф-ага,
0822 Омерицу шчепа за мишицу,
0823 Привуче га у крило бијело,
0824 Разапе му каурску мавлуту,
0825 Па загрну уз руку рукаве;
0826 Видје Мујо зубе ђогатове
0827 На десници, на бијелој руци.
0828 Рука стаде у тавници Муја,
0829 Писка стаде нејака Омера,
0830 Позно Мујо свог сина Омера,
0831 Пита Мујо својега Омера:
0832 »Мој Омере, мој очињи виде!
0833 Је л' Крајина, гдје и прије била?
0834 Је л' мејхана код градскијех врата?
0835 Састају лт се аге Крајишници?
0836 Пију лП вино у пјаној механи?
0837 Је л' ми и сад на усправо кула?
0838 Је л' се моја преудала љуба?
0839 Је ли моја у животу мајка?«
0840 А вели му Хрњичић Омере:
0841 »А мој бабо, сердар Мустаф-ага!
0842 Крајина је гдје и прије била,
0843 А мејхана код градскијех врата,
0844 Састају се аге Крајишници,
0845 Вино пију а тебе спомињу,
0846 И сад ти је на усправо кула,
0847 Није ти се преудала љуба,
0848 И сад ти је у животу мајка,
0849 Она сједи на горњем чардаку,
0850 А двори је моја мила мајка,
0851 Твоју мајку двори у буџаку.«
0852 А рече му кафазлија Ружа:
0853 »Сердар ага, дирек од Крајине!
0854 Ти попусти мојега Омера,
0855 АкА удушиш мојега Омера,
0856 А тако ми Бога јединога! –
0857 Одмах ћу ти софу оборити,
0858 Покупити мекане душеке,
0859 Искупити брусали јастуке.«
0860 Онда Мујо попушћа Омера,
0861 Узе њега кафазлија Ружа,
0862 Одведе га у кафаз-одају.-
0863 Па то јутро јесте подранила,
0864 Подранила краљица госпоја,
0865 Она иђе у кафаз-одају,
0866 Да упита нејака Омера,
0867 Па кад дође у кафаз-одају,
0868 Е Евако је њему говорила:
0869 »Ах мој зете, нови генерале!
0870 Како ти је на конаку било,
0871 А са мојом кафазлијом Ружом?
0872 Је ле т умјела хизмет учинити?«
0873 А хвали се Хрњичић Омере:
0874 »Л»јепо ми је на конаку било,
0875 Добро ми је хисмет учинила.«
0876 ТудТјер био Хрњичић Омере,
0877 ТудТјер био три мјесеца дана,
0878 Сваку ноћцу облази Хрњицу
0879 А са својом кафазлијом Ружом,
0880 Све му носе господску вечеру.
0881 Једно јутро Омер подранио,
0882 На десну се руку наслонио,
0883 Ружа му се по крилу превија;
0884 Истом халка куцну на вратима,
0885 Тешка халка, а гвоздена врата,
0886 Одговара у висине кула,
0887 А рече му кафазлија Ружа:
0888 »Мој Омере, срце из њедара!
0889 Ја бих рекла и бих се заклела,
0890 Оно куца рука од хајдука,
0891 Већ Омере, моје срце живо!
0892 Ти прихвати брешу заковану,
0893 Која оку ждере тученика,
0894 Часом спани на мермер авлију,
0895 Па прилети гвоздену канату,
0896 И погледај црнијем очима,
0897 Чија рука куца на канату?«
0898 Омер, добро хитар на ногама,
0899 Приватио брешу заковану,
0900 Која оку ждере тученика,
0901 Па за тијем куршум од сто драма,
0902 За куршумом педесет сачама,
0903 Свака сачма од педесет драма;
0904 Спаде Омер на мермер авлију,
0905 Десни канат Омер отворио,
0906 За лијеви трбух заклонио:
0907 То куцаше хитра књигоноша,
0908 Кад угледа Хрњичић Омера,
0909 Три пута је земљу пољубио,
0910 Док је у руци дошо и кољену,
0911 У руци му књигу оставио.
0912 Кад прихвати књигу шаровиту,
0913 Па на књизи печат разломио,
0914 А кад видје, шта му книга каже:
0915 Књига бјеше од Ћорфеса бКјела,
0916 Од некаке капетан Влахиње,
0917 Она чини големо весеље:
0918 Сина жени, а кћерку удаје.
0919 Зовнула је седам краљевина,
0920 Сада зове од Талије краља
0921 И његова зете генерала;
0922 Метла она голему кошију,
0923 Метнула је три товара блага
0924 И два роба из турске Крајине;
0925 Једнога роба Мујовог Халила,
0926 Другог роба Туркињу дјевојку,
0927 По имену љепотицу Фату,
0928 Милу кћерцу Козлић Хуремаге;
0929 Сада зове од Талије краља
0930 И његова зета генерала;
0931 Јер је чула гдје бесједе људи,
0932 Да имаде коња за мејдана.
0933 Када Омер књигу прегледао,
0934 Па он гурну у џепове руке,
0935 Извади му тридес'т маџарија,
0936 Е Евако му Омер бесједио:
0937 »Куп» опанке и напиј се пива!«
0938 Оде Омер Ружи у одају,
0939 Па кад дође у кафаз-одају,
0940 Све јој Омер по истини каже:
0941 »Дошла књига од Ћорфеса б»јела
0942 Од некаке капетан Влахиње,
0943 Чини она големо весеље,
0944 Жени сина а кћерку удаје,
0945 Сасвала је седам краљевина,
0946 Сада зове од Талије краља,
0947 Мене зове зета генерала;
0948 Она чула, гдје бесједе људи,
0949 Гдје ја имам ђога од мејдана;
0950 Она метла голему кошију,
0951 На кошији три товара блага
0952 И два роба из турске Крајине:
0953 Једног роба Мујова Халила,
0954 Другог роба Туркињу дјевојку,
0955 По имену љепотицу Фату,
0956 Милу кћерку Козлић Хуремаге;
0957 Седамнест је пушћала телала,
0958 Па телали по Ћорфесу вичу:
0959 »»Ко имаде ата и парипа,
0960 Ко имаде шахин бедевију,
0961 Госпојица, капетан Влахиња,
0962 Она метла голему кошију!««
0963 Спремају се коњи по Ћорфесу:
0964 Триста ата, шест стотинТ парипа
0965 И хиљаду шахин бедевија,
0966 Што ће потећ тудШјер на кошији.«
0967 Насмија се кафазлија Ружа;
0968 Е Евако је њему бесједила:
0969 »Мој Омере, срце из њедара!
0970 Сад ћеш свога избавит Халила
0971 И Туркињу лијепу дјевојку.
0972 Већ Омере, срце из њедара!
0973 Узмимо се за бијеле руке,
0974 Да иђемо краљу у одају,
0975 Моме ћаки од Талије краљу,
0976 Да му дамо књигу шаровиту.«
0977 Узеше се за бијеле руке,
0978 Па одоше краљу у одају,
0979 Дадоше му књигу шаровиту.
0980 А кад видје од Талије краљу,
0981 А кад видје, шта му књига каже,
0982 Онда вели од Талије краљу:
0983 »Ах мој зете, нови генерале!
0984 Ми хоћемо до Ћорфеса сићи;
0985 Метнута је голема кошија,
0986 Није шала, три товара блага,
0987 И два роба из турске Крајине,
0988 По хоћемо потећи ђогата,
0989 Зазвато је седам краљевина,
0990 Триста ата, шест стотин' парипа,
0991 И хиљаду шахин бедевија,
0992 Малим коњима ни хесаба нема.«
0993 Ружа му се по крилу превија,
0994 Своме ћаки, од Талије краљу,
0995 Е Евако му Ружа бесједила:
0996 »Мили ћако, од Талије краљу!
0997 АкА одведеш новог генерала,
0998 И ја хоћу до Ћорфеса сићи.«
0999 И њој даде изун и бесједу;
1000 Опет вели од Талије краљу:
1001 »Ах мој зете, нови генерале!
1002 Нек се спрема сто хиљада војске,
1003 Нек повуку од боја топове!«
1004 Стадоше се они опремати:
1005 Омер свога опрема ђогата,
1006 Ружи спрема витку бедевију,
1007 Што је Омер стеко на мејдану,
1008 Погубио троглав Арапина.
1009 Кад се они спремни учинили,
1010 Краљ узјаха својега путаља,
1011 Омер опет својега ђогата,
1012 Ружа јахну витку бедевију;
1013 Куд год ишли, конаке чинили,
1014 Дан по данак и конак по конак,
1015 Па сиђоше до Ћорфеса бПјела,
1016 Прикучише граду и капији.
1017 Када Омер гледну са ђогата,
1018 А под градом попети чадори,
1019 Гледну Омер са ђогата свога,
1020 ТудТјер они које преписују.
1021 Омер свога окрену ђогата,
1022 Окрену га црвену чадору,
1023 Уписао себе и ђогата,
1024 Триста ата, пест стотинТ парипа
1025 И хиљаду шахин бедевија.
1026 На Омеру тефтер заклопише,
1027 На његову крилату ђогату.
1028 Бјеше петак, освиће субота,
1029 У недјељу коњи потјецати.-
1030 Прође петак и прође субота,
1031 Па освану та света недјеља,
1032 Док им телел за телалом викну,
1033 А викну им чауш за чаушом;
1034 Док им удри вел'ка мектерхана
1035 Ударише зиле и борије,
1036 А телали млади завикаше:
1037 »Ко имаде коња за мејдана,
1038 Нека спрема коња од мејдана!«
1039 Атови се добро опремише,
1040 Опремише ати и парипи
1041 И њихове шахин бедевије;
1042 Омер свога опрема ђогата.
1043 А кад видје кафазлија Ружа,
1044 Гдје се спрема Омер код чадора.
1045 Па одлетје своме милу ћаки,
1046 Своме ћаки од Талије краљу,
1047 Па се њему по крилу превија:
1048 »Јао мени, а мој мио ћако,
1049 О мој ћако од Талије краљу,
1050 Не упушћај сама генерала.
1051 Власи ће му хилу учинити!
1052 Већ тако ти никога до Бога,
1053 Поклони ми изун и бесједу,
1054 И ја хоћу на биљегу сићи,
1055 Да причувам нашег генерала.«
1056 Па јој дада изун и бесједу.
1057 Кад зачула кафазлија Ружа,
1058 Да јој изун даде и бесједу,
1059 Скочи Ружа на ноге лагане,
1060 Па одлетје Хрњичић Омеру,
1061 Е Евако је њему бесједила:
1062 »Ој, Омере, срце из њедара!
1063 Ја не смијем тебе упушћати,
1064 Да ти сиђеш пику на биљегу,
1065 Власи ће ти хилу учинити,
1066 И ја хоћу на биљегу сићи;
1067 Спремај мени чекрек бедевију,
1068 Што сШ Омере стеко на мејдану;
1069 Погубио троглав Арапина,
1070 Ујагмио чекрек бедевију.«
1071 Омер једва тога дочекао,
1072 Па јој чекрек бедевију спрема,
1073 Себи спрема крилата ђогата.
1074 Појахаше коње код чадора,
1075 Док им пуче каурска прангија,
1076 Даше хабер на четири стране:
1077 »Поведите коње низ Мезево!«
1078 Па пођоше низ поље широко,
1079 Кад сиђоше Марушину лугу,
1080 Поље држи четири сахата, -
1081 Па им тудПјер стаде порежџија,
1082 Што ће њима поредити тудијер,
1083 Омер њему викну са ђогата:
1084 »Не ћеш отлен, влашки порежџија,
1085 Отален се дјеца истркују!
1086 Да идемо Поповића лугу,
1087 До бијеле цркве намастира,
1088 Држи поље дванаест сахата.«
1089 Па сиђоше Поповића лугу,
1090 Па за гајтан њиха заведоше.
1091 Напунише три топа велика,
1092 Припалише топе баљемезе,
1093 Полетјеше уз поље широко,
1094 Одјурише ати и парипи,
1095 Земља јекну, испод неба звекну,
1096 Омер стоји на ђогату своме
1097 И до њега кафазлија Ружа;
1098 Па Омеру рече порежџија:
1099 »О наш зете, нови генерале!
1100 Зар не видиш црнијем очима?
1101 Одоше ти ати и парипи
1102 И пред тобом шахин бедевије,
1103 Па ћеш ријет, да је хила била!«
1104 Опет Омер вели са ђогата:
1105 »Чујеш море, влашки порежџија!
1106 Кад изиђеш граду и капији,
1107 Кажи право, тако био здраво,
1108 Кад не хтио право казивати,
1109 А тако ми никога до Бога!
1110 Сам ћу своју одредити главу,
1111 А тебе ћу с главом раставити!«
1112 Па полетје Омер на ђогату,
1113 А за њиме кафазлија Ружа,
1114 На њезиној чекрек бедевији;
1115 Кад на први сахат наступише,
1116 Прође Омер ате и парипе,
1117 Па над други сахат наступише,
1118 Омер прође шахин бедевије,
1119 Све за њиме кафазлија Ружа,
1120 На њезиној чекрек бедевији.
1121 На сапе му наслонила главу,
1122 Мисли Омер, да је наприједа,
1123 Лако гони уз поље ђогата. –
1124 Сестрама се њима сажалило,
1125 Из облака викнуше Омера:
1126 »Наш братићу, Хрњичић Омере!
1127 Што си ђогу хилу учинио?
1128 Зар ти мислиш, да си наприједа?
1129 Пред тобом су два брза алата,
1130 Два алата од града Аната.«
1131 Још викнуше: »Два брза дората,
1132 Два дората од Ћорфеса града
1133 И кобила од Ленђера бана,
1134 Што уз море стигне ластавицу,
1135 Што год крила нема од рамена
1136 Нит јој море стићи, ни утећи«.
1137 А кад Омер разумје бесједу,
1138 Па бесједи на коњу ђогату:
1139 »Мој ђогате, моја гриво златна!
1140 Ја сам чуо и мајка ми каже,
1141 Да имаде двадесет година,
1142 Од како те бабо узјахао,
1143 Да се није с тобом омразио,
1144 Земан дође, да се омразимо;
1145 Данас ћу те бели ударити.
1146 На ножу ти срце извадити!«
1147 Па се пови по коњу ђогату,
1148 Па из чизме потеже канџију,
1149 На којој је тридесет шибала,
1150 На свакоме зрно од пиринча,
1151 Ошину га с обадвије стране.
1152 А ђогат се није научио,
1153 Научио бити ни карати,
1154 Њиска стаде у пољу ђогата; -
1155 Сестрама се двјема сажалило,
1156 Кад зањиска ђогат у Мезеву,
1157 Па под ђога подметнуше крила,
1158 Па полетје ђогат уз Мезево,
1159 Часом стиже два брза алата.
1160 Колко су му коњи измакнули
1161 У црну се земљу замакнули,
1162 Не би вел'ка пушка добацила,
1163 Не би мала ни хабера дала;
1164 Опет стиже два брза дората,
1165 Два дората од Ћорфеса града,
1166 И достиже витку бедевију,
1167 Бедевију од Ленђера бана.
1168 Све за њиме кафазлија Ружа
1169 На њезиној чекрек бедевији,
1170 На ђогата навалила главу;
1171 Омер прође витку бедевију,
1172 Бедевију од Ленђера бана,
1173 На њојзи је Арап бињеџија.
1174 Опет стиже Хрњичић Омера,
1175 Па му вели Арап са кобиле:
1176 »Ох наш зете, нови генерале?
1177 Што сШ толико ђогу кидисао?
1178 У три ти је ноге обосио,
1179 Све му крвца лијева из копита.«
1180 Ја да ваидиш кафазлију Ружу
1181 На њезиној чекрек бедевији!
1182 Па се пови по својој кобили,
1183 Па бесједи Хрњичић Омеру:
1184 »Ој Омере, срце из њедара!
1185 Све ти плоче стоје на ђогату,
1186 Брзо гони крилата ђогата,
1187 Још ти не знаш хиле у Арапа.«
1188 Гони Омер уз поље ђогата,
1189 Све за њиме кафазлија Ружа
1190 На њезиној чекрек бедевији;
1191 Опет стиже Арап на кобили,
1192 Па бесједи Хрњичић Омеру:
1193 »Ој наш зете, нови генерале!
1194 Што сШ толико ђогу кидисао,
1195 Пукло ти је све девет колана
1196 И десета ибришим тканица,
1197 Што ђогата чува од колана.«
1198 А Ружа се пови по кобили,
1199 Па бесједи Хрњичић Омеру:
1200 »Мој Омере, срце из њедара!
1201 Сви колани стоје на ђогату,
1202 Добро гони крилата ђогата,
1203 Још ти хиле не знаш у Арапа,
1204 Хили га је свакој научио,
1205 Научио од Ленђера бане.
1206 Па дођоше граду и капији,
1207 НапрЊед Омер на ђогату своме,
1208 Па за њиме кафазлија Ружа;
1209 Врло мило од Талије краљу,
1210 Гдје утеко зете генерале
1211 И његова кафазлија Ружа.
1212 На топчије вику учинио:
1213 Добро пуче тридесет топова,
1214 Шенлук чини од Талије краљу,
1215 Утеко му зете генерале.
1216 Бију барде, а бију лумбарде,
1217 По градовма шибе припуцују,
1218 Омер узе три товара блага
1219 И два роба из турске Крајине:
1220 Једног роба сокола Халила,
1221 Другог роба Туркињу дјевојку,
1222 По имену љепотицу Фату,
1223 Милу кћерцу Козлић Хуремаге;
1224 Па их даде кафазлији Ружи:
1225 »Чувај робље, кафазлија Ружо!«
1226 Драго било од Талије краљу,
1227 Гдје утеко зете генерале;
1228 Мрско било од Ленђера бану,
1229 А рече му Омер под чадором:
1230 »Море, море, од Ленђера бане!
1231 Ако мислиш, да је хила била,
1232 Ходи море, да се окладимо
1233 О јуларе и о мртве главе;
1234 АкА утече кобила ђогату,
1235 Узми моју са рамена главу,
1236 Узми мога крилата ђогата;
1237 АкА утече ђогат бедевији,
1238 Узећу ти са рамена главу,
1239 Витку ћу ти узет бедевију.
1240 Ако ти је жао умријети,
1241 Даћеш мени под прстеном Анђу,
1242 Милу кћерцу капетан Влахиње.«
1243 Покупише каурску господу,
1244 Изнова се они окладише,
1245 Излетјеше ати и парипи
1246 И нијихове суре бедевије,
1247 Повратише крилата ђогата
1248 И банову витку бедевију,
1249 Повратише влашку порежџију,
1250 Повукоше гвоздену прангију,
1251 Кад потеку пику са биљега,
1252 Да припале гвоздену прангију,
1253 Нек се граду чује и капији.
1254 Па сиђоше пику на биљегу
1255 И за гајтан њиха заведоше,
1256 Припалише гвоздену прангију;
1257 Оде весак граду и капији, -
1258 Па вам вјеру и Бога задајем,
1259 Одмах Омер прође наприједа;
1260 А што ћу вам дуго бесједити?
1261 Брзо граду и капји дођу,
1262 А кад Омер граду долазио,
1263 Ударише зиле и борије,
1264 Ударише вел'ке мектерхане.
1265 Ја да видиш од Талије краља!
1266 Како Омер сјаха са ђогата,
1267 Краљ ће узет црвену кадифу,
1268 Па му покри крилата ђогата.
1269 Земља јечи а у небу звечи,
1270 Шенлук чини од Талије краљу,
1271 Покупише каурску господу,
1272 Даде бане витку бедевију;
1273 Још га пита каурска господа:
1274 »Ал ћеш дати са два рама главу?
1275 Ал ћеш дати под прстеном Анђу?«
1276 Па он даде под прстеном Анђу.
1277 ТудТјер били три бијела дана,
1278 Одмара га од Талије краљу,
1279 Свога зета новог генерала
1280 И његова крилата ђогата.
1281 Четврто су јутро подранили,
1282 Стадоше се они опремати,
1283 Да полазе у равну Талију.
1284 Опремише војску и топове:
1285 Краљ узјаха својега путаља,
1286 Ружа јахну чекрек бедевију,
1287 Омер јахну својега ђогата,
1288 Понесоше три товара блага,
1289 Што је Омер стеко на мејдану,
1290 И два роба из турске Крајине,
1291 Трећег роба, под прстеном Анђу.
1292 Куг год ишли, конаке чинили,
1293 Па сиђоше у равну Талију
1294 До краљеве куле пребијеле.
1295 У авлију коње натјераше,
1296 На авлији коње разјахаше;
1297 Омер тражи кључе од тавнице-
1298 Од онога леденог зиндана,
1299 Гдјено лежи сердар Мустаф-ага
1300 И са њиме Танковић Османе;
1301 ТудТјер Омер затвори Халила,
1302 Кад се до два брата опазише,
1303 Рука стаде сердер Мустаф-аге,
1304 Вриска стаде сокола Халила,
1305 А тјеши их Танковић Османе,
1306 Е Евако је њима бесједио:
1307 »Не кукајте, ако Бога знате!
1308 Море Омер изгубити главу,
1309 Могу њега Власи потпазити.«
1310 Омер дође у кафаз-одају
1311 И са својом кафазлијом Ружом,
1312 ТудТјер били три бијела дана,
1313 Четврто је јутро подранио,
1314 Врло Омер сахтли и кахарли,
1315 Ружа му се по крилу превија,
1316 Е Евако је њему бесједила:
1317 »Мој Омере, срце из њедара!
1318 Што си мени сахтли и кахарли?
1319 Да ми кажи, оба ти свијета!
1320 АлА с Омере мало задобио,
1321 Задобио у Ћорфесу б јелу?
1322 Ал си свога ђога уморио?
1323 Ал ти млада ја по вољи нАјесам?
1324 Ако ти ја по вољи нијесам
1325 Ја ти вјеру и Бога задајем,
1326 Бели тебе показати не ћу!«
1327 А рече јој Хрњичић Омере:
1328 »Ружо моја, срце из њедара!
1329 Ја сам дости мала задобио,
1330 А нијесам ђога уморио,
1331 А ти си ми баш по вољи млада,
1332 Волим своју оставити главу,
1333 Него тебе тудЊер оставити!
1334 Моја Ружо из горе сунце!
1335 С тога сам ти сахти и кахарли,
1336 Сад ћу теби казат по истини,
1337 Моја Ружо, срце из њедара!
1338 Од како сам са турске Крајине
1339 Оставио на чемеру кулу,
1340 А на кули до три кукавице:
1341 Једно јадна моја мила мајка,
1342 А друго је мога баба мајка,
1343 Треће тета, а бабова сека,
1344 Све кукају на горњем чардаку,
1345 Нико нема врата отворити,
1346 Ни за здравље њиха упитати;
1347 С тога сам ти сахтли и кахарли.«
1348 А рече му кафазлија Ружа:
1349 »Ој Омере, мој очињи виде!
1350 Би ли теби врло драго било,
1351 Да те спремим на турску Крајину?«
1352 А рече јој Хрњичић Омере:
1353 »Ружо моја, срце из њедара!
1354 Ја бих ти то једва дочекао.«
1355 А говори кафазлија Ружа:
1356 »Када акшам падне на земљицу,
1357 Ти припаши сабљу димискију,
1358 Па ти спани у топле подруме,
1359 Гдјено лежи дванаест сеиза,
1360 Покољи их – обадва ти свПјета!
1361 Па ти спреми пехливан ђогата,
1362 А и моју чекрек бедевију,
1363 Па изведи коње на авлију,
1364 Док се млада на кули опремим,
1365 Бјежаћемо на турску Крајину,
1366 Па што нама Бог и срећа даде!«
1367 То Омеру врло мило било;
1368 А кад акшам паде на земљицу,
1369 Он припаса сабљу димискију,
1370 Па он слетје у топле подруме,
1371 Те он спреми пехливан ђогата
1372 И њезину чекрек бедевију,
1373 Па изведе коње на авлију.
1374 Истом тутањ низ високу кулу,
1375 Док му дође кафазлија Ружа:
1376 Украла је два близанца сина,
1377 Оба сина од Талије краља,
1378 У бијелу замотала свилу,
1379 Даде дјецу на мермер авлији,
1380 Па овако бесједи Омеру:
1381 »Чувај дјецу, ако ти ваљаде,
1382 Ти намјести дјецу у бисаге,
1383 Па бисаге метни на ђогата,
1384 Ја се иђем млада опремити.«
1385 Па се хитро Ружа опремила,
1386 Појахаше коње на авлији,
1387 Отворише врата на авлији,
1388 Истјераше ситнијем сокаком,
1389 А отален у поље широко:
1390 Кад се коњи поља дограбише,
1391 Полетјеше преко поља равна,
1392 Ко звијезде преко ведра неба.
1393 Турски сабах бјеше за кљањање,
1394 Долетјеше мору и лиману,
1395 Гдје их чека Петар ђемиџија.
1396 Угледа их Петар ђемиџија,
1397 Под Омером ухвати ђогата
1398 И под Ружом витку бедевију,
1399 Уведе их у своју ђемију,
1400 У бисаге замурио руке;
1401 Он напипа двоје дјеце мале,
1402 То два сина од Талије краља,
1403 Па Омера плешће по рамену,
1404 Е Евако му Петар бесједио:
1405 »Хај аферим, пиле од сокола!
1406 Сад ћеш баба свога избавити
1407 И амиџу сокола Халила!«
1408 Распреми их тудРјер у ђемији,
1409 ТудТјер они ноћцу преноћили,
1410 А у јутру јесу подранили.
1411 Погледаше уз море дебело,
1412 Помоли се низ море ђемија,
1413 Па рекоше тудПјер у ђемији:
1414 »Е оно је краљева ђемија,
1415 Што му пошту по дењизу носа.«
1416 Док им дође краљева ђемија,
1417 Довикаше Петра ђемиџију:
1418 »Је ли прошо Хрњичић Омере?
1419 Укро нам је два краљева сина.«
1420 Дадоше му књиге шаровите,
1421 А каже им Петар ђемиџија:
1422 »Ев» Омера у мојој ђемији.«
1423 Краљ је писо књиге шаровите,
1424 Па се моли Хрњичих Омеру:
1425 »Ишћи блага, колико ти драго –
1426 Немој дјеце мени превјерити,
1427 Ја л' их глади немој напатити,
1428 А ти ишћи, што је теби драго.«
1429 Кад прочита књиге шаровите,
1430 Па се моли Петар ђемиџија:
1431 »Мој братићу, Хрњичић Омере!
1432 Поклони ми изун и бесједу
1433 Да ја пишем од Талије краљу.«
1434 Па му Омер изун поклонио.
1435 Пише књигу Петар ђемиџија,
1436 Спрема књиге од Талије краљу,
1437 Ишће Омер свога мила баба
1438 И амиџу сокола Халила
1439 И Османа хитра бајрактара
1440 И за њима за триста сужања,
1441 Сваком да да коња и оружје,
1442 Сваком да да хиљаду дуката,
1443 У сваког је кула опанула;
1444 Ишће Омер три товара блага,
1445 Што је Омер стеко на мејдану
1446 У Ћорфесу граду бијелому
1447 И робиње до двије дјевојке:
1448 Једно Фата са труске Крајине,
1449 Што је Омер стеко на мејдану,
1450 Друго, каже под прстеном Анђа,
1451 Мила кћерца капетан Влахиње;
1452 Да му спреми четрес'т сејсана,
1453 Чиста руха и сребрена суда,
1454 То је рухо кафазлије Руже;
1455 Па на књизи печат ударио.
1456 Оде књига од Талије краљу.
1457 Још не прође читава недјеља,
1458 Угледа се низ море ђемија,
1459 Па рекоше тудПјер код Омера:
1460 »Ено иђе низ море ђемија,
1461 У њојзи су сужњи из зиндана,
1462 Прифати их Петар ђемиџија,
1463 Опремише двоје дјеце мале,
1464 ТудТјер били читаву недјељу.
1465 Једно јутро сердар подранио,
1466 Подранио тудујер у ђемији,
1467 Подранио с Петром у ђемији,
1468 Викну сердар на Халила свога:
1469 »Ваља данас на турску Крајину,
1470 Нек се спреме сужњи у ђемији.«
1471 А моли се Петар ђемиџија:
1472 »Сердар ага, дирек од Крајине!
1473 Зар ћеш мене оставити овдје?
1474 Кад останем овдје у лиману,
1475 Убиће ме од Талије краљу, -
1476 И ја хоћу на турску Крајину.«
1477 Једва Мујо тога дочекао;
1478 И његово благо товарише,
1479 Продадоше Петрову ђемију
1480 И отален Петра поведоше,
1481 Доведоше на турску Крајину,
1482 Потурчише Петра ђемиџију;
1483 Дотлен био Петар ђемиџија,
1484 А отален Курта буљук-баша,
1485 Од њега су дјеца Куртагићи.
1486 Дадоше му лијепу дјевојку,
1487 Милу сестру Блажевић Омера,
1488 По имену Блажевића Лејлу.
1489 И Халила тудјер оженише,
1490 Дадоше му под прстеном Анђу,
1491 Милу кћерцу капетан Влахиње,
1492 Што је Омер стеко на мејдану:-
1493 И Омеру Ружу привјенчаше.
