Христос и Тодор Приморац
Kњигу пише Христос са небеса,
Баш на руке Приморцу Тодору:
„Чујеш мене, Приморче Тодоре!
„Сигурај ми госпоцку вечеру.
„Ја ти не ћу вина ни ракије; 5
„Већ ми кољи Николицу д'јете;
„Пак ћу доћи теби на вечеру!“
Када Тодор бјелу књигу прими
И он виђе, шта му Христос пише -
Он дозива Николицу сина, 10
Показа му, шта му Христос пише.
Вели њему Николица д'јете:
„О, мој бабо, Приморче Тодоре!
„Свежи мени моје очи црне,
„Црне очи и бијеле руке, 15
„Б’јеле руке, а и танке ноге;
„Да те не би ногом ударио,
„Да те не би руком огребао,
„А очима ружно погледао!“
Веже њему Приморче Тодоре, 20
Веже њему очи обадвије,
Црне очи и бијеле руке,
Б’јеле руке, а и танке ноге,
И потеже мача пламенога;
Да дјетету одсијече главу. 25
Са неба је анђел долетио,
Тодору је сабљу у'ватио
И овако њему говорио:
„Немој море, Приморче Тодоре!
„Свом дјетету одсјецати главе. 30
„Не ће Христос доћи на вечеру;
Heг' је тебе Христос окушао,
Би л' ти њему сина даровао!“...
Оста д'јете здраво и весело
Уза свога старога бабајка. 35
Бог им даде све што су жељели,
Бог им даде здравље и весеље
И на дому свако изобиље
И по смрти душевно спасење,
Рај небесни, то су и искали.
