Ерцег проси лепу Мандалину,
Ерцег проси, браћа се поносе,
Просио је за девет година,
А кад наста година десета,
Разболе се лепе Маре мајка, 5
И заиска лађане водице,
Ладне воде из Ерцеговине.
Јетрве се у двор сазивају,
Коме редак на воду лађану.
Редак дође лепој Мандалини. 10
Ал' беседи мила стара мајка:
„Мандалина, моје дете драго,
„Ти отиди горе па чардаке,
„Пак обуци свилу и кадифу,
„И на главу круну позлаћену, 15
„Е да би те Ерцег не познао,
„Пак отиди у гору па воду."
Мара оде горе на чардарсе,
Облачи се што год бољма може,
На се меће свилу и кадифу, 20
И на главу круну позлаћену,
Пак отиде у гору на воду,
Ал' на води Ерцеже Стеване.
Божју му је помоћ називала,
А он њојзи боље одговара: 25
„Бог помого, незнана делијо."
Пак је пита Ерцеже Стеване:
„Бога тебе, незнана делијо!
„Чија с' љуба, чија ли сестрица?"
Ал' беседи лепа Мандалина: 30
„Ја сам сестра Змаја Огљевитог,
„А љубовца Краљевића Марка."
Ал' беседи Ерцеже Стеване:
„Богосаве, верна моја слуго,
„Заит'дер јој лађане водице, 35
„Па испрати иза горе чарне,
„Јер у гори свакојако зверје."
Кад се млада са слугом растала,
Па је онда млада беседила:
„Ти поздрави Ерцега Стевана 40
„Нисам сестра Змаја Огњевитог,
„Ни љубовца Краљевића Марка,
„Веће јесам лепа Мандалина,
„Што ме проси за девет година,
„Ерцег проси, браћа се поносе." 45
Кад отиде Богосаве слуга
Пак беседи господару своме:
„Мили Боже, чуда големога!
„Ди двојицу привари девојка,
„Није сестра Змаја Огњевптог, 50
„Нит' љубовца Краљевића Марка,
„Веће јесте лепа Мандалина,
„Што је просиш за девет година."
Удари се Стеван по колену,
Па тако се лако ударио, 55
Скерлет чоја пукла на колену.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 514-516.
