Херцег Владислав/32
| ←Трећи призор | Херцег Владислав Писац: Јован Суботић ЧЕТВРТИ ПРИЗОР |
Пети призор→ |
ЧЕТВРТИ ПРИЗОР
ВИДОСАВА (села).
ХЕРЦЕГ (приступи јој и пружи јој руку):
Видосаво, моја јасна звездо!
ВИДОСАВА (даје му руку):
Владиславе, моје јарко сунце.
ХЕРЦЕГ:
Кад сам пош’о, нисам помислио
Да ће ми се ту рај отворити!
ВИДОСАВА:
Стрепила сам од долазка твога,
Сад умирем, кад мислим, ићи ћеш.
|