0001 Чудно чудо људи мени кажу:
0002 У онога Прејеч-капитана,
0003 Да у њега има вранац од мегдана ─
0004 О ункеши девет ђевердана,
0005 О сапима девет ђевојака,
0006 А у гриви девет препелица,
0007 У прсима удовица Јања.
0008 То се чудо надалеко чуло,
0009 И до самог цара честитога.
0010 Стаде царе обећават’ благо
0011 И везирлук на Босни поносној
0012 За седам годин’ дана без паре и динара
0013 Ко доведе вранца од мегдана
0014 Од онога Прејач-капитана.
0015 То је чуо Мијат ајдуче,
0016 Пак он иде цару честитоме,
0017 Пак је Мијат цару говорио:
0018 „А мој царе, св’јетла круно св’јета,
0019 Чуо јесам, а видио н’јесам
0020 Да ти дајеш благо небројено
0021 И везирлук на Босни поносној
0022 За седам годин’ дана без паре и динара
0023 Ко ти доведе вранца од мегдана
0024 Од онога Прејеч-капитана;
0025 Ја сам њега служио седам годин’ дана
0026 И још ћу га седам служити
0027 Док не украдем вранца од мегдана
0028 Од онога Прејеч-капитана.” ─
0029 „Јест истина, мој посинко драги,
0030 Што сам река’, ја порећи нећу!”
0031 Оде Мијат Прејеч-капитану,
0032 И он двори седам годин’ дана.
0033 Када седма бише настанула,
0034 Ал’ говори Прејеч-капитане:
0035 „Ајмо, Мијо, моја вјерна слуго,
0036 Ајмо, Мијо у гору зелену”
0037 Лов ловити, не би ли уловили!”
0038 Они одоше у гору зелену
0039 И ловише до пол’ ми дана,
0040 Од лова ми ништа не уловише,
0041 Ни љељана нити кошутице.
0042 Већ је Прејеч теке посустао,
0043 А Мијат се дому повратио,
0044 Пак дозивље љубу Прејечову:
0045 „Дајде мени кључе од подрума,
0046 Господар ми се врло уморио
0047 Лов ловећи по гори зеленој,
0048 Да му водим вранца од мегдана!”
0049 Превари се љуба Прејечова,
0050 Даде њему вранца од мегдана.
0051 Он не иде у гору зелену
0052 А ономе Прејеч-капитану,
0053 Већ он иде цару честитому.
0054 Тада пуче девет ђевердана,
0055 А заплака девет ђевојака,
0056 Забугари удовица Јања,
0057 А запјева тица препелица.
0058 И зачу ми Прејеч-капитане
0059 Лов ловећи у гори зеленој,
0060 Пак се брже кући повратио,
0061 Те изводи сиву бедевију.
0062 Док бедевија гласе своје пусти,
0063 Ал’ ето ти вранца од мегдана,
0064 На њем’ нема Мијата ајдука,
0065 Он утече, весела му мајка!
0066 Онда било, сад се спомињало,
0067 А ми били здраво и весело!
Извор
Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности. Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974.
