Харачлија Црногорац

0001 Књигу пише Томановић Нико
0002 од крваве мале Горе Црне,
0003 а шиље је граду Никшицкоме,
0004 а на име Хамзи капетану:
0005 "О Турчине, Хамза капетане!
0006 Немој дизат овце у Рудине,
0007 ако мене харач послат нећеш:
0008 танку пушку Џида Османа,
0009 која ваља педесет дукатах,
0010 и доламу Аџиманић Дура,
0011 на коју су пуца с обје стране,
0012 свако пуце од хиљаду драмах,
0013 треће токе Бабића Јакшара,
0014 жуте токе од четири оке,
0015 а од злат суха жеженога,
0016 још од крда омна преводнога,
0017 и слушај ме добро, капетане,
0018 ако будну у Рудине овце,
0019 ја ћу Никац скупит Црногорце,
0020 ударићу тебе на Рудине,
0021 све ћу твоје овце плијенити,
0022 посјећ’ ћу ти овчаре чобане,
0023 ако мене харач послат нећеш."
0024 А кад књига капетану дошла,
0025 удари се руком уз кољено:
0026 "Алах мене, Никца из Ровинах!"
0027 Па капетан на чаршију пође,
0028 све никшицке окупио Турке
0029 па им танку књигу прочитао.
0030 Каде Турци књигу разумјеше,
0031 сви рекоше: "Да му харач дамо!"
0032 Докле дође Бабићу Јакшаре,
0033 пак је Јакшар ријеч бесједио:
0034 "А ја вељу да му га не дамо!
0035 О богу ти, Хамза капетане!
0036 Подај мене ускок Станојицу,
0037 и уз’ њега три четири друга,
0038 е ћу поћи малој Гори Црној
0039 у крваву Ластву Озринићску,
0040 да уходим Томановић Ника,
0041 не би ли ми бог и срећа дала
0042 да бих силну војску сакупио
0043 да посјечем Томановић Никца,
0044 а дојавим овце црногорске."
0045 Па довати лахка џевердана,
0046 самоседми уз планину пође,
0047 а кад Турчин на изворе дође,
0048 више тора Томановић Ника,
0049 а то јадан Никац код овацах
0050 и ш њим није друга ниједнога,
0051 до сестрића Тоднијћа Ивана.
0052 Дивно их је Турчин угодио
0053 па дозива побратима свога:
0054 "Побратиме ускок Станојица!
0055 Ајде пођи граду никшицкоме,
0056 поздрави ми Хамзу капетана
0057 да ми пошље пет стотин’ Тураках,
0058 ако бог да, и од бога шала,
0059 довешћу га њему савезана,
0060 дојавит му овце свеколике."
0061 То Станиши тврдо жао било
0062 па Јакшару ријеч бесједио:
0063 "Има Никац добре пореднике,
0064 не смијемо њему ударити."
0065 Таде Јакшар њему бесједио:
0066 "Стојат с нама, бранит Црногорце,
0067 глава ће ти на Никшиће поћи!
0068 Кад Станиша њега разумио,
0069 па довати лака џевердана,
0070 он отоде граду никшицкоме.
0071 Тек Станиша на чаршију дође,
0072 а ту Хамзу капетана нађе,
0073 пак се њему поклонио дивно
0074 и његову руку пољубио:
0075 "Муштулук ти, Хамзо капетане!
0076 Ми смо Никца дивно уходили,
0077 но ти се је Јакшар поздравио
0078 да ми пошљеш пет стотин’ Тураках."
0079 То кад зачу Хамза капетане,
0080 од ћеифа на ноге скочио,
0081 па сакупи хиљаду Тураках,
0082 е хиљаду Влахах и Тураках,
0083 а пред њима Хамза капетане.
0084 Пође силна уз планину војска,
0085 пређе зоре дође на изворе,
0086 а срете је Бабића Јакшаре,
0087 па на троје војску дијелио,
0088 ударише Никцу на торину,
0089 ма се Никац у главицу нађе.
0090 Све Никчеве изагнаше овце,
0091 док у Никцу препукнуло срце,
0092 од образа пали џевердана
0093 а погоди бега Ћубелијћа,
0094 паде Турчин на трави зеленој,
0095 па кликује Никац Црногорце:
0096 "Ха ђе си ми, Радуловић Симо!
0097 Ђе ли си ми Гаврилово Туре?
0098 Ђе сте да сте, ођен данас нек сте!
0099 Никшићи ми овце одагнаше,
0100 а сјутра ће мене укорити."
0101 Зачуо га Хамза капетане
0102 пак је њему ријеч бесједио:
0103 "Што кликујеш, Томановић Нико?!
0104 Што кликујеш Радуловић Сима?
0105 А Симо је у Доброту малу,
0106 да подиже од Латинах благо,
0107 да га у сир и шеницу даје;
0108 што л’ кликујеш Гаврилово Туре,
0109 ето ти га на Кчево крваво
0110 ђе се игра у ракију плојке,
0111 а заскаче озринске невјесте,
0112 да им љуби пребијело лице."
0113 Но у ријеч коју бесједише
0114 у то доспје Гаврилово Туре,
0115 а завика из грла бијела
0116 по имену Хамзу капетана:
0117 "Стан’ постани, Хамза капетане!
0118 Кад се бити, бити ми се мило,
0119 кад је љубит, љубит ми је драго!"
0120 И хоћаше убит капетана,
0121 но му не да Томановић Нико:
0122 "Не за бога, мио побратиме,
0123 не изгуби од крајине главу,
0124 биће дава у Отмановића,
0125 те ће Црна Гора пропанути."
0126 А кад виђе Гаврилово Туре,
0127 он његова гађа сестричића,
0128 сестричића Балабановића,
0129 па на њега загон учинио,
0130 нож повади, посјече му главу.
0131 У то стиже испријека Симо,
0132 а у Турке јуриш учинио,
0133 од образа ужди џефердана
0134 и погоди Хаџиманић Ибра
0135 нож истрже, посјече му главу?
0136 а покличе Цуце и Чевљане,
0137 а ето му Цуце и Кчевљани,
0138 обратише уз изворе Турке,
0139 побише се огњем из пушаках.
0140 Е ма Турци плећа окренуше
0141 да би који главу изнесао,
0142 ћерају их млади Црногорци,
0143 ћераше их до врх Лигунара,
0144 седамдесет главах окинуше,
0145 седам-осам уфатише живе!
0146 Е ма Никцу одагнаше овце,
0147 зове Никац иза свега гласа,
0148 а дозива Хамзу капетана:
0149 "О Турчине, Хамза капетане!
0150 Немој мене сјутра прекорити
0151 е сам лоше попратио овце,
0152 него преброј на Броћанац Турке,
0153 е ево ти божју вјеру дајем,
0154 све ћу теби казат по истини:
0155 посјекли су моји Црногорци,
0156 посјекли су главах седамдесет,
0157 а седам су уфатили живих
0158 и осмога сестричића твога,
0159 сестричића Балабановића."
0160 Таде вика Хамза капетане,
0161 он завика иза свега гласа:
0162 "Поврни ми сестричића мога,
0163 а даћу ти овце свеколике!"
0164 Но му вели Томановић Нико:
0165 "Хајде збогом, Хамзо капетане,
0166 што ће мене поломљене овце,
0167 били здраво браћа Црногорци,
0168 и никшицке у Рудине овце,
0169 па ка’ дође весело прољеће
0170 ја ћу Никац скупит Црногорце,
0171 а ударит на твоје Рудине,
0172 посјећ ћу ти овчаре чобане,
0173 одјавити овце свеколике."
0174 Па отале на трагове пође,
0175 сви одоше на своје дворове.
0176 Ал’ вријеме мало постануло,
0177 ето дође Ђурђевдан весели,
0178 па сакупи Никац Црногорце,
0179 поведе их собом у Рудине,
0180 на никшицке овце ударио,
0181 учинио како ј’ обећао:
0182 посјече им овчаре чобане
0183 и зајми им хиљаду овацах,
0184 и стотину коњах и воловах.
0185 Здраво Никац из Ровинах дође,
0186 не изгуби друга ђавољега.
0187 Ал’ је тако кад срећа помаже,
0188 бог и срећа и јуначка мишца.
0189 Пјевај, Никце, брате Црногорче,
0190 весела им и срца и душе,
0191 е су кадри на мејдану стати,
0192 Турке шћекат, јуначки разбити,
0193 сваки вазда ка и Никац овда,
0194 па на свему јаком богу фала.