У споменицу пријатељу Сими Ј. Аврамовићу
| У споменицу пријатељу Сими Ј. Аврамовићу Писац: Војислав Илић |
Кад протече младост што нас служи сада
И покида живот све жице весеља,
Кад нас борба смори и невоља свлада,
И нестане давно многих пријатеља
Кад јесењи ветар с непогодом дуне,
И тајни се одјек захори у миру,
Знај: то јече моје покидане струне,
То удара прошлост у сребрну лиру.
Васкрсне ли тада наше младо доба
И долети спомен са веселим звуком,
Ти се благо насмеј на дверима гроба,
И свега се сети - и одмахни руком...
1887.
Извори
[уреди]- Војислав Илић: Лирско песништво, страна 67, 2, књига, Вук Караџић, Београд.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 130 година.
|