У пролазу
| У пролазу Писац: Душан Срезојевић |
У пролазу
Ћуд Случаја нам укрстила путе
За тренут. Само неколико речи
Измењасмо ми — речи прве, круте,
С чекањем да се коб међ нас испречи.
Али у нашим срцима, где још не
Цветаше љубав, сијаше се једно
Предосећање; док падаху трошне
Ограде срца, топло, тихо, чедно.
... Данас, међ нама бедем предрасуда.
Поштујмо их! (Јер има, тако, ствари
Које наш понос одбија без суда).
И збогом нек нас тугом не зажари.
Па ипак... ја бих тако силно хтео
Да, милујући твоје меке косе,
Са нежним усхићењем причам цео
Сан о животу, сав од сјајне росе.
И, кроз пољупце честе као киша,
Да слушам како веје, као мана,
Сребрна песма, све блеђа и тиша,
Твог гласа, као оног снежног дана...
Напомене
[уреди]У пролазу — Звезда, 1912, I, 195 — 196 (+) Покрет, 1921, 28, 2.
Извори
[уреди]- ЗЛАТНИ ДАСИ. — Светлост, Крагујевац, 1975, стр. 34
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Душан Срезојевић, умро 1916, пре 108 година.
|